Деца, родитељи и наставници из бугарских школа широм света укључили су се у радионице за израду мартеница по својим местима како би уплели беле и црвене нити и призвали здравље, срећу и... пролеће. Сваког 1. марта Бугари, ма где се налазили, следе давнашњу традицију па овај разнобојни симбол новог почетка вежу око руке или задевају за ревер рођацима и пријатељима.
Уз много доброг расположења, ентузијазма и разигране маште, деца из бугарске школе у Милану израдила су традиционалне мартенице – фигурице зване Пижо и Пенда и још много дивних амајлија за здравље, препричавајући прекрасну легенду о мартеници. „Поново смо уплели беле и црвене кончиће у једну нит – нит љубави. Поново смо се закитили мартеницама – за здравље и срећу“, написала је на Фејсбуку Гергана Христова, која је оснивач прве бугарске школе у Милану.
У италијанском граду 26. фебруара је одржана радионица за израду мартеница у оквиру фестивала „Балканско пролеће у белом и црвеном“. Већ је постала традиција да поводом 1. марта заједнице Бугара, Румуна и Молдавинаца у овом италијанском граду заједно славе пролеће и једни другима поклањају мартенице.
И најмлађи ђаци Прве бугарске школе „Васил Левски“ у Лас Вегасу, САД, су уз подршку родитеља успели да направе мартенице према шаблону и с нестрпљењем су чекали Бабу Марту.
Лик омиљене Бабе Марте направила су и бугарска дечица у Мадриду. Дечије активности у Допунској школи „Елин Пелин“ у шпанској престоници подржали су и студенти-будући наставници са Универзитета „Св. Св. Ћирило и Методије“ из Великог Трнова који су им дошли у посету, а пристигли су специјално како би им помогли у савладавању градива из бугарског језика и историје.
Деца у бугарској школи у Кракову у Пољској већ другу годину заредом сама израђују мартенице. „Осим наше деце, дошли су и будући ђаци, као и једна пољска породица која је са нама правила мартенице. Срећна Баба Марта!“, похвалили су се из ове школе објавом на својој ФБ страници.
А ево какве су дивоте направила деца из Бугарске допунске школе „Васил Левски“ Бенидорм, Албир, Алфаз дел Пи, Шпанија:
„Лепота наше мале Бугарске сада је овде са нама и у Њујорку. Мој сан о столу затрпаном мартеницама се остварио. Верујем да ћемо заједно наставити да одржавамо ову нашу традицију, да ћемо је пренети на нашу децу, унуке и праунуке! Желим вам пуно здравља, среће и љубави!“, написала је Бугарка из Њујорка, која је своје време и срце посветила изради мартеница. Њено име је Вања, а захваљујући својим „путујућим колима са мартеницама“ већ је успела да многе наше сународнике преко Океана обрадује својим рукотворинама.
„Срећна Баба Марта“ је честитка коју у Бугарској 1. марта увек упућујемо једни другима. „Будите као мартенице – бели и црвени – весели и здрави целе године!“ пожелела је Дијана Гласнова из Хрватске. „Ово је бугарски обичај, из којег извире дашак наде, љубави и традиције. Мартенице симболизују жеље за добро здравље, снагу и дуг срећан живот. Бела симболизује чистоту, невиност, срећу и лепоту, а црвена – виталност, здравље, љубав и победу.“
Саставила: Елена Каркаланова
Превод: Свјетлана Шатрић
Два светска рата, бомбардовања, марширање у доба социјализма и војне параде уз учешће тенкова, грађанске протесте, бескрајне поправке и још много тога доживеле су последњих 116 година жуте коцке у центру Софије. У нашим данима ове коцке су..
Да Земља можда претесна није Нас деце можда превише ли је Само ми људи можемо да мрзимо И да се једни других клонимо И по боји, и по вери сами се делимо... Де ца су та која су мудра, не одрасли. Чујте њихове речи, деца..
Више од 1/4 сече у Бугарској је нелегално, упозорава се у извештају Светске фондације за природу (WWF) која се бави заштитом животне средине. Овај дугорочни тренд наноси штету земљи и прети да читаве регионе остави без чистог ваздуха и воде за пиће...
„Јесен је време за убирање усева, за радост због остварених резултата, за свођење рачуна. Јесен је тај дивни тренутак у којем природа представља свој..
Пету годину заредом у Бугарској се одржава Race for the Cure (Трка за оздрављење) у знак подршке здрављу жена. Старт је заказан за 1. октобар, у 10,00..
Иако се налази у економски најзаосталијем делу Бугарске, село Градешница обилује археолошким налазиштима која сведоче о постојању људских друштава још у..