Деца, родитељи и наставници из бугарских школа широм света укључили су се у радионице за израду мартеница по својим местима како би уплели беле и црвене нити и призвали здравље, срећу и... пролеће. Сваког 1. марта Бугари, ма где се налазили, следе давнашњу традицију па овај разнобојни симбол новог почетка вежу око руке или задевају за ревер рођацима и пријатељима.
Уз много доброг расположења, ентузијазма и разигране маште, деца из бугарске школе у Милану израдила су традиционалне мартенице – фигурице зване Пижо и Пенда и још много дивних амајлија за здравље, препричавајући прекрасну легенду о мартеници. „Поново смо уплели беле и црвене кончиће у једну нит – нит љубави. Поново смо се закитили мартеницама – за здравље и срећу“, написала је на Фејсбуку Гергана Христова, која је оснивач прве бугарске школе у Милану.
У италијанском граду 26. фебруара је одржана радионица за израду мартеница у оквиру фестивала „Балканско пролеће у белом и црвеном“. Већ је постала традиција да поводом 1. марта заједнице Бугара, Румуна и Молдавинаца у овом италијанском граду заједно славе пролеће и једни другима поклањају мартенице.
И најмлађи ђаци Прве бугарске школе „Васил Левски“ у Лас Вегасу, САД, су уз подршку родитеља успели да направе мартенице према шаблону и с нестрпљењем су чекали Бабу Марту.
Лик омиљене Бабе Марте направила су и бугарска дечица у Мадриду. Дечије активности у Допунској школи „Елин Пелин“ у шпанској престоници подржали су и студенти-будући наставници са Универзитета „Св. Св. Ћирило и Методије“ из Великог Трнова који су им дошли у посету, а пристигли су специјално како би им помогли у савладавању градива из бугарског језика и историје.
Деца у бугарској школи у Кракову у Пољској већ другу годину заредом сама израђују мартенице. „Осим наше деце, дошли су и будући ђаци, као и једна пољска породица која је са нама правила мартенице. Срећна Баба Марта!“, похвалили су се из ове школе објавом на својој ФБ страници.
А ево какве су дивоте направила деца из Бугарске допунске школе „Васил Левски“ Бенидорм, Албир, Алфаз дел Пи, Шпанија:
„Лепота наше мале Бугарске сада је овде са нама и у Њујорку. Мој сан о столу затрпаном мартеницама се остварио. Верујем да ћемо заједно наставити да одржавамо ову нашу традицију, да ћемо је пренети на нашу децу, унуке и праунуке! Желим вам пуно здравља, среће и љубави!“, написала је Бугарка из Њујорка, која је своје време и срце посветила изради мартеница. Њено име је Вања, а захваљујући својим „путујућим колима са мартеницама“ већ је успела да многе наше сународнике преко Океана обрадује својим рукотворинама.
„Срећна Баба Марта“ је честитка коју у Бугарској 1. марта увек упућујемо једни другима. „Будите као мартенице – бели и црвени – весели и здрави целе године!“ пожелела је Дијана Гласнова из Хрватске. „Ово је бугарски обичај, из којег извире дашак наде, љубави и традиције. Мартенице симболизују жеље за добро здравље, снагу и дуг срећан живот. Бела симболизује чистоту, невиност, срећу и лепоту, а црвена – виталност, здравље, љубав и победу.“
Саставила: Елена Каркаланова
Превод: Свјетлана Шатрић
Попис становништва у Албанији завршен је 15. новембра, а на препоруку УН и ЕУ, од 20. новембра до 20. децембра 2023. биће спроведено истраживање како би се оценио квалитет процеса пописа. Ово је дванаести национални попис становништва од проглашења..
У Парку за медведе код Белице, 7 од 17 медведа који живе у заштићеном подручју утонуло је у зимски сан, рекао је за БТА управник парка Димитар Иванов. У парку се надају да ће ове године већина медведа ући у хибернацију (зимски сан), „а за медведе би било..
За већину људи сладолед представља искушење, али га велика количина шећера и масти претвара у калоријску бомбу која може бити штетна по људско здравље. И наш сународник Александар Маринов један је од оних који су опчињени разноврсним укусима сладоледа...
Бајковити Божић у Ћустендилу почиње 2. децембра када ће на главном градском тргу бити упаљене лампице на јелки. Празнична декорација заблистаће на још..
Тешко да постоји човек који на путу по источним Родопима није стао да утажи жеђ на некој чесми поред пута. А имах их овде на стотине – која од које..
Три године након што нас је Covid-19 уверио у то да радно место не мора нужно да зависи од фиксне локације, тзв. заједнички радни простори постали су..