Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Данијел Ненчев о „идејама без граница“ у слободној Бугарској

Фотографија: Ани Петрова

Бугарска данас обележава свој национални празник – 3. март. Навршава се 145 година од ослобођења наше земље од османске власти и њеног васкрснућа на политичкој карти Европе. Добра вест је да је Бугарска данас присутна свуда у свету – каже нам новинар Данијел Ненчев. Јер Бугарска је тамо где има макар један човек који је носи у срцу и мислима. Данашњи празник доноси дух још једног ослобођења – оног од комунистичког режима у нашој земљи. Датум 3. март Народно собрање Републике Бугарске прогласило је националним празником 1990. године. И више од 30 година касније, у Бугарској, која је пуноправан члан Европе, треба да смогнемо храбрости да признамо да ослобођење не значи увек слободу.

„Слобода је најболније питање у нашој историји и националном идентитету. Васил Левски, Христо Ботев и борци за ослобођење из наше прошлости сматрали су да треба да се ослободимо сами. И ту је наша драма – пропада априлски устанак, гину наши апостоли слободе, а наш покушај је безуспешан. То је наша велика драма – „Ко нас ослободи, тај ће нас поробити“, пише Захари Стојанов у биографији Левског. Али веома је важно да схватимо да њихови напори нису били узалудни. Они су темељ за руско-турски ослободилачки рат, у коме су учествовали Бугари, Руси, Украјинци, Финци који су своје животе дали за нашу слободу. Оно што се дешава у XX веку је у функцији неких других интереса. Као да нас ови трауматични догађаји и чињенице из наше историје спречавају да се назовемо слободним људима и да наше Ослобођење доживимо као своје дело. И даље о томе размишљамо као о нечем поклоњеном. Због тога је и данас већина наших савременика спремна да жртвује демократију и слободу на рачун ниских цена, показало је истраживање Евробарометар. Закопавамо се у свој лични комфор и привидну сигурност, да бисмо опстали, а не живели“, каже Данијел Ненчев.

„Можда је слобода пре свега недостатак страха да можеш да кажеш и осетиш оно што јеси“, рекла му је оперска примадона Рајна Кабаиванска у једном искреном интервјуу 2019. године. Овај разговор уврштен је у књигу Данијела Ненчева „Идеје без граница” и део је једне инспиративне и слободне слике од 30 интервјуа са светски познатим уметницима из Бугарске, који су направљени у последњих 15 година.


„Ове личности су репрезентативан узорак Бугарске у данашњем свету. Неки од најуспешнијих бугарских уметника у различитим областима уметности, који поред свог личног талента представљају и бугарски културни код. Сви ови творци носе делић нечег нашег, бугарске културе и историје. Они су еманација слободе за коју су се борили наши преци.”

Уметници који свој бугарски идентитет користе као гориво за свој успех, а не као нешто што их кочи у животу. Чак и бугарски језик може да уједини људе, ма где се налазили, каже Данијел. И као пример поново наводи Георгија Господинова, који пише о нашој стварности, о нашој транзицији, о наративима који дају смисао нашем животу овде. Али, ова дела кроз преводе постају универзални језик за повезивање међу људима. Музиком – гласовима Александрине Пендачанске, Рајне Кабаиванске или Васка Василева, Теодосија Спасова или визуелним средствима филма и анимације које ствара Теодор Ушев, ово повезивање постаје још лакше. И наравно, најслободнија и највећа личност међу бугарским уметницима са „идејама без граница” за овог новинара је Христо Владимиров Јавашев-Кристо.

„Уз сву тежину коју носи овај појам, рећи ћу – да, он је Бугарин. Али он је и Француз, и Американац, и грађанин света. Али прво што ћете прочитати на његовом сајту јесте да је рођен у Габрову 13. јуна 1935. године, у Бугарској. И све што ради – било да је реч о пројекту „Паковање Рајхстага“ 1995. године или о Пливајућим гатовима у језеру Изео у Италији 2016. године, све то потиче из његовог детињства. Текстил, боје, бурад – све су то ствари којима се као дете играо у фабрици којом је у Габрову руководио његов отац. Ове корене он претвара у уметност, у свој стил и постаје Кристо. Наравно, уз непроцењиву помоћ и разумевање његове супруге Жан-Клод“, каже Данијел Ненчев.


Кристо, као и многи бугарски уметници који су свој живот у иностранству изградили пре 1989. године, не беже од Бугарске, од своје отаџбине, од своје породице и пријатеља. Он бежи од тоталитарног система, од неслободе, од идеја са границама. Слобода је лични доживљај, каже Ненчев:

„А као друштво, иако не ценимо увек слободу као нешто драгоцено, ми данас живимо у слободном свету. Уважавају нас због тога што смо Бугари. То је мото Европске уније, зар не – Уједињени у различитости. Уједињују нас вредности као што су слобода, мир, толеранција, живот, а све ово говорим у контексту рата који се тренутно води на Старом континенту. Људи који су започели овај рат очигледно верују у другачије вредности, супротне свему набројаном. Супротне нашим вредностима. И тога треба да будемо свесни. Све оно што смо данас је у функцији те слободе о којој су некада сањале најсветлије личности наше историје. Ми тај сан живимо.”

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: Facebook/ Daniel Nenchev, Ани Петрова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Слике Ивана Мрквичке и Владимира Димитрова на аукцији

Аукција посвећена модерној и послератној бугарској уметности, која укључује селекцију од 104 уметничка дела, одржаће се у Софији 2. априла у Hyatt Regency Sofia хотелу, јавља БТА. Међу понуђеним радовима су амблематична дела Јарослава Вешина и три..

објављено 29.3.24. 07.25

Додељене позоришне награде „Икар“

На Светски дан позоришта, 27. марта, на свечаности у Народном позоришту „Иван Вазов“, по 50. пут су додељене награде за сценску уметност „Икар“.  „Хаг“ је проглашен за најбољу позоришну представу.  Сатира украјинске драматуршкиње Саше Денисове,..

објављено 28.3.24. 08.55

На Светски дан позоришта биће додељене награде ИКАР

На Светски дан позоришта, 27. марта, у Народном позоришту „Иван Вазов“ у Софији у вечерњим часовима ће бити уприличена свечана церемонија током које ће 50. јубиларни пут бити уручене националне награде за сценске уметности ИКАР.  Уметницима ће бити..

објављено 27.3.24. 07.10