С приближавањем зиме, многи становници Европе постављају питање како ће сезона утицати на њихове финансије и да ли ће бити приморани да бирају, на пример, између топлог дома и пуног фрижидера.

„Бугарска домаћинства, као и европска, морају се ограничавати током зиме. Иако цене електричне енергије у Бугарској нису порасле, трошкови за струју се повећавају, а у комбинацији са другим растућим трошковима, то се неизбежно одражава на породичне буџете“, изјавио је Антон Иванов, стручњак Бугарског енергетског и рударског форума.

На питање да ли ће и бугарски потрошачи ове зиме морати да се суоче са избором „храна или грејање“, као што је то случај у неким деловима Европе, Иванов је додао: „Најмање што можемо рећи је да нисмо у толико лошем положају као прошле или претпрошле године. Код нас у том смислу није дошло до значајне промене.“

Овај коментар уследио је као реакција на материјал „Heating or eating: an unpalatable choice“ међународне редакције „Евранет Плус“, у којем се разматра ова „непријатна дилема“ с којом ће се ове зиме суочити поједини грађани Старог континента, посебно они који користе струју и природни гас.

Бугарска није међу земљама које су претрпеле значајан раст цена струје за домаћинства „јер мислим да смо једина земља у Европској унији која је задржала регулисано тржиште“, рекао је Антон Иванов.

„У том смислу, домаћинства су заштићена од наглих поскупљења, али ће се потрошачи који су се одлучили за грејање на електричну енергију суочити са већим рачунима, што ће неке породице ставити пред тежак избор“, упозорио је стручњак.

У тексту се подсећа и на позив европских посланика из новембра, упућен Европској комисији из Стразбура, за хитне мере ради ублажавања раста цена који оптерећује буџете домаћинстава.

Дати су примери земаља које су увеле пореске олакшице, субвенције и ценовни тавани како би се избориле са кризом.

Пољска је, на пример, замрзла цене енергије на „период од девет месеци у 2025. Години“, потврдила је пољска министарка заштите животне средине Паулина Хениг-Клоска. У Аустрији су мере, које је представила Каролајн Нвафор из Аустријског фонда за климу и енергију, обухватиле три програма:

„Први је 'енергетски кишобран', други 'чисто грејање за све', а трећи 'штедња енергије у дому'. Кроз ове програме, свака породица може добити бесплатне енергетске савете или заменити старе кућне апарате, попут фрижидера или шпорета, новим, енергетски ефикасним уређајима.“

Подсећа се и на очекивани скок цена у Аустрији због истека тзв. „кочнице за цене струје“.

Румунски министар енергетике Себастијан Бурдуја поручио је грађанима да немају разлога за бригу због рачуна за енергију током зиме: „Румуни не треба да брину о рачунима при нижим температурама! Биће довољно гаса, а постоји и горњи лимит за рачуне, укључујући и оне за струју.“

Његов грчки колега Теодорос Скилакакис осврнуо се на заједничку иницијативу Грчке, Румуније и Бугарске у вези са интервенцијом Европске комисије како би се решили проблеми са високим ценама енергије у источној у односу на западну Европу.

„Суочавамо се са феноменом у Југоисточној Европи, који овог пута укључује и Аустрију, где су цене апсурдне! Неколико фактора утиче на то, укључујући недостатак интерсистемских веза са Западном Европом, која има обиље јефтине енергије, као и алгоритам за управљање преносним капацитетима. Потребан нам је инструмент који би спречио прекомерни профит на рачун потрошача и привреде“, истакао је Скилакакис.

Што се тиче пореза на прекомерну добит произвођача електричне енергије, стручњак за енергетику Антон Иванов подсетио је да је та мера већ примењена у Бугарској и да је још увек на снази. Он је, међутим, упозорио на могуће недостатке оваквог приступа:

„То је прихватљива и разумна мера када су цене енергије превисоке, а трошкови производње код одређених произвођача ниски. Међутим, мора се обезбедити веома јасна анализа и систем ревизије за сваког произвођача, како би се осигурало да се стварно опорезује прекомерна добит, а не да неки произвођачи буду кажњени само зато што учествују на тржишту.“

Експерт из Бугарског енергетског и рударског форума поделио је детаље у вези са предлозима које су Букурешт, Атина и Софиja упутиле Европској комисији.

„Три земље су позвале на убрзање пројеката од заједничког интереса који би повећали капацитет међусистемских веза на границама са Мађарском, Словачком и Словенијом, које су тренутно критичне тачке. Међутим, то ће захтевати време. Друга предложена мера је дубља анализа европског тржишта електричне енергије како би се избегли ценовни скокови у одређеним тржишним зонама“, навео је он.

За регулисање европског енергетског тржишта заложио се и немачки посланик у Европском парламенту из редова Левице, Мартин Ширдеван:

„Потребна нам је стратешка регулација овог тржишта на дуги рок. Такође, морамо улагати у обновљиве изворе енергије“, изјавио је.

Румунски европарламентарац Дан Ника, члан Прогресивног савеза социјалиста и демократа, поставио је питање регулације:

„Једина велика тржишта у ЕУ која нису регулисана као берзе су тржишта електричне енергије и природног гаса. Према Европској агенцији за хартије од вредности и тржишта, то су једина два тржишта која користе типичне берзанске механизме. Када ћемо добити предлог за берзанску регулацију ових тржишта, како бисмо обезбедили транспарентност и предвидљивост, али и знали како се у ЕУ продају струја и гас, као и коме?“

Тржиште електричне енергије има две кључне особености које, према мишљењу стручњака Антона Иванова, са инжењерског становишта онемогућавају примену свих могућности које постоје на финансијским берзама.

„Прва специфичност односи се на немогућност дуготрајног складиштења електричне енергије. Другим речима, она се производи и троши истовремено. На берзама не постоје производи који се истовремено производе и користе. Иако има роба које се продају, то су производи који нису намењени директно крајњем кориснику“, објаснио је Иванов.

Као другу специфичност, Иванов је навео ограничења у испоруци електричне енергије до крајњег потрошача на различитим тачкама тржишта. „За разлику од финансијских берзи, где се производи могу у року од неколико секунди наћи у портфељу било ког крајњег клијента у Европи, овако нешто је немогуће када је реч о електричној енергији“, нагласио је експерт. Он је додао да би примена механизама сличних онима на финансијским берзама на тржишту електричне енергије могла „пре довести до додатних проблема, него до решавања тренутних изазова са којима се суочавамо“.

Да ли Бугарска треба да се плаши озбиљне енергетске кризе ове зиме?

„Енергетска криза се пре свега повезује са сигурношћу у снабдевању. Људи, посебно они који су се определили за грејање на електричну енергију, постају све више зависни од тога да ли ће испоруке електричне енергије бити стабилне и поуздане.“

„Нажалост, последњих година, не само у Бугарској већ и у целом региону, угашен је велики број термоелектрана на угаљ. Сви смо свесни њихових еколошких недостатака, али такве електране представљају изузетно поуздан извор енергије, јер користе локалне енергетске ресурсе, нису зависне од увоза, и омогућавају континуирану производњу електричне енергије. Њих су у великој мери заменили обновљиви извори енергије. Ипак, када говоримо о соларним изворима енергије, онитоком зиме не могу да пруже потребну стабилност у снабдевању.“

„Чак и оне инсталације које користе батерије имају ограничен капацитет, јер циклус пражњења батерија траје само неколико сати, што значи да не могу да покрију читаву ноћ. Замена термоелектрана на угаљ соларним електранама не гарантује сигурност у снабдевању, и због тога сам забринут у којој мери ћемо бити у стању да балансирамо систем и обезбедимо непрекидан доток електричне енергије.“

Недостатак заједничког приступа у Европи не само да изоштрава разлике у ценама између земаља, већ и доводи до раста нивоа енергетског сиромаштва, нарочито у Југоисточној Европи. Ово се јасно види из објављених анализа.