У Румунији ће коалиција бранити европски пут земље

Румунски председник Клаус Јоханис сазвао је нови сазив Парламента за 20. децембар. На парламентарним изборима одржаним 1. децембра, Социјалдемократска партија освојила је највише гласова, али недовољно за апсолутну већину, чак ни уз потенцијално обнављање савеза са досадашњим партнерима из Националне либералне партије и Демократског савеза Мађара, јавља специјални извештач БНР из Румуније Лчезар Валев. У контексту снажног успона националистичких странака и контроверзне победе проруског кандидата Калина Ђорђескуа на председничким изборима, која је касније поништена, изникла је идеја о формирању проевропске већине. Уједињење снага Социјалдемократске партије, либерала, Савеза за спас Румуније, мађарског блока и представника мањина има за циљ спречавање утицаја крајње деснице у политичком животу. Политички лидери су се такође усагласили о подршци заједничком проевропском председничком кандидату на председничким изборима који ће се највероватније одржати у фебруару или марту наредне године.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен у Турској: Ситуација у Сирији у фокусу разговора

Амерички државни секретар Ентони Блинкен допутовао је 12. децембра у Анкару, где се састао са председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом, министром спољних послова Хаканом Фиданом и другим политичким званичницима. Главна тема посете је ситуација у Сирији након што су побуњеничке групе свргнуле сиријског председника Башара Асада, преносе турски медији. На аеродрому у Анкари, Блинкен је имао краћи састанак са председником Ердоганом, на којем је позвао Турску да осигура заштиту цивилног становништва у Сирији. Блинкен је нагласио важност наставка деловања међународне коалиције у борби против Исламске државе, у којој значајну улогу има и курдска мањина. „Не треба да тражимо освету, време је за јединство и обнову земље“, изјавио је турски министар спољних послова Хакан Фидан недуго након Асадовог бекства. Фидан је додао: „Милиони Сиријаца који се тренутно налазе у нашој земљи сада могу да се врате у своју домовину.“ Истовремено, турски медији извештавају о великом броју сиријских избеглица које се окупљају на граничним прелазима дуж 900 километара дуге границе са Сиријом, у жељи да се врате у своју земљу. Према речима министра унутрашњих послова Алија Јерликаје, у Турској се под привременом заштитом тренутно налази 1.247.432 Сиријца. Он је нагласио да су на граничним прелазима инсталирани мобилни системи за проверу идентитета и података путника, те да неће бити дозвољено напуштање земље лицима са неплаћеним порезима и казнама.

Грчка привремено обуставља разматрање захтева за азил сиријских држављана

Грчка је донела одлуку о привременој обустави разматрања захтева за азил грађана Сирије, што је корак који је усклађен са сличним мерама у другим европским земљама. Званична потврда очекује се након ванредне седнице Националног савета за одбрану. Из Министарства за миграције саопштено је да све већи број сиријских држављана изражава жељу за повратком у своју земљу. Они траже финансијску подршку кроз европски програм који омогућава добровољни повратак миграната из држава Европске уније. Према званичним подацима, у Грчкој тренутно борави око 12.000 Сиријаца, од којих је значајан број смештен у избегличким камповима. Вест је пренела дописница БНР из Грчке, Катја Пеева.

Кипар и Велика Британија удружују снаге у борби против незаконитих руских финансијских токова

Кипар и Велика Британија ће блиско сарађивати у сузбијању организованог криминала и незаконитих руских финансијских токова, саопштено је након посете британског премијера Кира Стармера Никозији и његовог састанка са председником Кипра, Николасом Христодулидисом. Ова иницијатива има за циљ јачање напора у примени међународних санкција уведених Русији, преноси БТА. Велика Британија ће Кипру пружити стручну помоћ и делити обавештајне податке како би се осигурала ефикаснија примена мера против руских финансијских активности. Кипар, који је раније био познат као једна од главних дестинација за чување новца руских олигарха, од почетка инвазије на Украјину замрзао је руску имовину у вредности од 1,5 милијарди фунти. У јулу је Кипар приступио иницијативи „Сенковита флота“ (Shadow Fleet), коју предводи Велика Британија, а чији је циљ заустављање коришћења руских трговачких бродова који заобилазе санкције у транспорту нафте. Британски премијер је нагласио да сарадња са Кипром игра кључну улогу у „заустављању илегалних финансијских токова у Европи, чиме се онемогућава финансирање војне машине председника Путина и доприноси очувању глобалне стабилности“.

Саставила: Миглена Иванова

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Ројтерс, rescue.org