Бугарска и суседне земље у 2025. г.

Турска, Србија и Северна Македонија су земље у којима постоји историјска бугарска дијаспора која данас рачуна на активну дипломатију Бугарске за очување мира и стабилности, успешно спровођење европских интеграција, али и за заштиту грађанских права. У контексту све чешћих и интензивнијих војних дејстава у Црном мору, суседне земље, чланице ЕУ – Бугарска, Румунија и Грчка, активно раде на очувању мира и разумевања на Балкану, као и на изградњи ауто-путева и енергетских коридора дуж оси север – југ. Зато и Турска, као држава чланица НАТО-а, постаје све драгоценија у јачању мировне архитектуре региона.

 
Биће потребна активна дипломатија да би се променио гасни уговор с турском компанијом „Боташ.“

Анкара постаје све значајнији стратешки партнер за ЕУ и западне савезнике.

„Колико год незгодан био, Ердоган је незаобилазан фактор за своје европске партнере. Са ове тачке гледишта, ово пуном снагом важи и за Бугарску – Софија има константан однос према Анкари. Владе се мењају, али линија остаје непромењена, без наглих заокрета. У години за нама посебну пажњу је привукла борба за људска права. Јер се у Турској стање људских права стварно погоршава у последње време,“ каже за Радио Бугарску Мехмед Умер, новинар сајта obzornews.bg. У том контексту, Умер истиче посету градоначелника Софије Васила Терзијева турском граду Силиврију у знак подршке ухапшеном градоначелнику Истанбула Екрему Имамоглуу.

„Терзијев је тада рекао да затвор у Силиврију не држи само градоначелника Истанбула, већ и вољу милиона турских грађана. То је била веома снажна нијанса у односима две земље,“ истакао је Умер и подсетио да је изјава софијског градоначелника била део заједничке акције мреже великих европских градова Eurocities. Софија се уздржава од самосталних јавних реакција у вези са стањем људских права у Турској, одржава добре одбносе са њом, а с друге стране – наставља да балансира ставове европских партнера према Турској,“ каже Мехмед Умер.

На економском плану, догађај који је обележио годину за нама када је реч о односима Бугарске и Турске јесте сага око гасног уговора између турске државне компаније „Боташ“ и бугарске компаније „Булгаргас“, сматра Умер. „Оно што је цео овај спор оставио као осећај јесте да Бугарска можда заиста плаћа нешто што не може да потроши,“ каже Умер и сматра да би: „Турска такође требало да покаже вољу по том питању. А хоће ли то учинити је ствар димпломатије“ и појављивања нових стварности 2026. г.

Бугарска национална мањина се није придружила протестима који таласају Србију више од годину дана.

Грађански протести против корупције доминирали су 2025. годином у суседној Србији. Где је у свему томе бугарска заједница у тој земљи, која је махом концентрисана у најисточнијим деловима земље, који слове и за најсиромашнији регион Србије?

„У принципу, националне заједнице у Србији су на нивоу руководства снажно контролисане од стране српске државе. Ово је традиција која потиче још из периода Краљевине Југославије,“ коментарише дешавања у суседној Србији др Бисер Банчев, истраживач с Института за балканистику при Бугарској академији наука. „У целини гледано, протести нису утицали на језгро бугарске националне мањине. Општински одборници и активисти појединих политичких партија углавном су следили модел који су наметнуле њихове странке. Присталице опозиционих партија подржавају протесте, али оне нису тако бројне. Сходно томе, локални симпатизери и чланови владајуће коалиције стали су уз председника Србије Александра Вучића... Бугари у Србији овога пута нису масовно учествовали на протестима јер не верују да ће доћи до промена државне политике везане за етничке заједнице, независно од тога ко је на власти,“ каже истраживач.

Он оцењује као „смешан“ покушај председника Вучића да Бугарску представи као страну у „антисрпском војном“ пакту између Хрватске, Албаније и Косова.

„У ствари, испоставило се да ово није ни савез ни војни, већ је један обичан споразум о војно-техничкој сарадњи поменутих земаља. Ова тврдња је толико апсурдна да чак је изазвала чуђење бугарских дипломата,“ каже Бисер Банчев у интервјуу Радио Бугарској у вези са важним темама у билатералном плану у прошлој и новој години.

Трагедија у Кочанима – догађај који је ујединио Бугарску и Северну Македонију

„Време између Северне Македоније и Бугарске не може се мерити годинама. То није адекватна мера,“ каже за Радио Бугарску новинар Владимир Перев. Са својих 80 година Перев односе Софије и Скопља испитује у светлу нерешеног питања за људска права и слободе Бугара у тој земљи.

„У сваком случају, уједињујући догађај прошле године, на велику жалост свих нас, била је трагедија у Кочанима у којој су, у пожару у дискотеци „Пулс“, живот изгубиле 63 углавном младе особе, а повређено је више од 200. Цела европска заједница је понудила и пружила помоћ. Али је помоћ и подршка Бугарске и посебно бугарског народа била непроцењива. И овде не мислим само на санитетска возила или медицински авион, мислим на посвећеност и великодушност бугарског друштва да прихвати повређене из Кочана и њихове породице као подршку њиховом лечењу. Ово је био јасан пример солидарности, јединства и братства народа Северне Македоније и Бугарске. Дуги бескрајни редови добровољних давалаца крви испред болнице „Пирогов“ у Софији били су најбољи доказ нераскидивог јединства судбине људи повезаних крвљу, породицом и пријатељством,“ рекао је Перев у разговору за Радио Бугарску.

Перев је при крају разговора рекао да је оптимиста за нову годину када је реч о односима Софије и Скопља. Према његовим речима, бугарска држава и дипломатија су кључни фактор за развој демократских односа на Балкану и пре свега између Бугарске и Северне Македоније.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова