Песник међу бугарским композиторима Тодор Попов и његова „Зимска размишљања“

Мајстора мелодије Тодора Попова (23. јануар 1921 – 2. фебруар 2000) угледни бугарски музиколози дефинишу као „својеврсног класика бугарске песме друге половине 20. века”, иако је аутор стотине дела у различитим жанровима – мјузикла, ораторијума и других вокално-оркестарских дела; дела за симфонијски и гудачки оркестар; камерне музике; бројних хорских песама; соло песама; обрада народних песама; музике за филмове итд. У историји бугарске културе он остаје пре свега својим хорским делима.

Рођен је у Дрјанову, малом градићу у подножју Старе планине, на раскрсници између северне и Јужне Бугарске. Године 1944. уписао  је  теоријски одсек Музичке академије у Софији. Високо образовање завршио је 1949. а од 1952. до 1957. године био је аспирант на Конзерваторијуму у Москви. По повратку у Бугарску радио је као музички уредник БНР и предавач на Бугарском државном конзерваторијуму.

Тодор Попов, кога су називали „песником међу бугарским композиторима“, је један од најистакнутијих носилаца националног духа у нашој музици. Био је под снажним утицајем бугарског фолклора и бугарске поезије. Његов урођени смисао за мелодију се током година развио у изузетан таленат и сталну тежњу ка савршеном мелодијском изразу. Глас је најважније оруђе у његовом раду. Он је међу главним ауторима, који су сарађивали са чувеним, првим бугарским дечијим хором „Бодра смена”, који је стекао светско признање. Заправо, неоспоран је његов допринос обликовању репертоара готово свих значајних хорова у Бугарској. Нема бугарске вокалне формације која не изводи песме Тодора Попова, јер је начин на који он поетски текст претвара у музику близак савршенству.

Није случајно што је један од аутора, који је годинама уживао посебну пажњу једног од највећих бугарских хорских диригената – незаборавног Васила Арнаудова. У децембру 1990. године (само око три месеца пре неочекиване смрти диригента, која је скаменила од туге музички свет Бугарске), Тодор Попов је имао срећу да на свом ауторском концерту чује свој касни циклус „Зимска размишљања” на текст свог чувеног савременика – песника Владимира Голева, у извођењу Софијског камерног хора, под диригентском палицом Васила Арнаудова.

Аутор стихова из циклуса „Зимска размишљања“ – Владимир Голев (1922 – 2011), објавио је десетине књига поезије, прозе, мемоара, позоришних комада и публицистике. Људи блиски песнику тврде да је пред крај живота све више окретао поглед према звездама и да је бескрајан и необјашњив Космос заокупљао његове бесане ноћи. Уз многа сећања, понекад је бележио и наивне, али интимне мисли о бесконачности... Упечатљив је текст последње песме из циклуса Владимира Голева и Тодора Попова – „Као снег, сасвим као снег“, у којој је снег метафора људског живота.

Превела: Албена Џерманова