Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Нестинарство – још један бугарски културни феномен на Унесковој листи

Фотографије: архива
Крајем септембра‚ на 4. редовном заседању Међувладиног комитета Унеска за заштиту нематеријалне културне баштине у Абу Дабију‚ Уједињени Арапски Емирати‚ проглашено је укључивање древног бугарског обичаја нестинарство на светску листу нематеријалног културног наслеђа. Циљ је неговање и преношење ове хиљадугодишње традиције на следеће генерације.
Нестинарство или плес на ватри је древни обичај распрострањен на подручју планине Странџе‚ у Југоисточној Бугарској. Према народном веровању ложење ватре чува од злих сила људе‚ природу и само Сунце тако што увећава његову божанствену силу. Верује се да се игра на ватри изводи због здравља и среће и "да у огњу изгоре све болести и нечистоће‚ да се на жеравици стаје с очишћеним телом‚ душом и устима." Зато се и прорицања нестинара који играју босих ногу на жеравици‚ обистине.
nestinari_dance_2_305.jpg
У бугарској историјској и етнографској литератури постоје многобројна истраживања посвећена нестинарству. Први пут је игру на жеравици уз пратњу гајди и бубња описао као обичај 1862. године бугарски песник и фолклориста Петко Р. Славејков. Други велики истраживач овог јединственог обредног обичаја је проф. Михаил Арнаудов. Има више верзија о пореклу речи "нестинари". Према некима она потиче од речи "иштинари" или "нештинари"‚ тј. упућен човек. Други научници је повезују са грчким речима "нестеа"‚ што значи пост и "естиа" – ватра. Према историчарима нестинарство је паганска ритуална пракса која вуче корене још из доба Трачана‚ мада је ова традиција везана за велики хришћански празник.
Више стотина година мештани села Блгари‚ Кости‚ Бродилово‚ Граматиково и још неколико странџанских села изводе тај ритуал на стари начин у мају‚ а његова кулминација је 21. маја - на дан хришћанског празника Светих Константина и Јелене. Познато је да је римски цар Константин званично прихватио хришћанство као религију равноправну осталим религијама у Римском царству. Упркос томе‚ православна црква никад није признала нестинарство. Чак и почетком 20. века људи који су објављали тај ритуал‚ подвргавани су гоњењу. Упркос томе‚ плес на ватри изводи се и дан данас. Последњих година он је неизоставна туристичка атракција и у многим црноморским одмаралиштима. Стародавна традиција налаже да се нестинарство преноси са колена на колено. Кад је престао да игра или када је на самртничком одру‚ главни нестинар указује на свог наследника коме предаје своју божанску силу. Сматра се да се на тај начин чува способност прорицања будућности.
nestinarski_tanz3_305.jpg
На сам дан Св. Константина и Јелене посвећују се нестинарске иконе – оне су најважнији свети предмети у том обреду. Иконе се износе из "конака" или "параклиса" – нестинарског "храма". Некад се конак налазио у кући "главне нестинарке"‚ где су се током целе године чувале иконе Светих Константина и Јелене и бубањ. Посвећивање се ради на "ајазмото" – светом извору у близини неког храма‚ манастира или другог светог места. Иконе се перу водом и увијају у обредна платна. Верује се да вода има моћ исцељења и очишћења‚ па зато и празник почиње претходним обредним поступцима са таквим смислом. Обавезно се спрема жртвени ручак‚ а храна се дели свима. У средишту села‚ одмах по ручку‚ скупља се велика хрпа дрва. Ватра се пали предвече. Мушкарци распирују жеравицу и обликују велики круг. У празнику учествује цело село‚ но на ватри плешу само посвећени нестинари‚ јер је нестинарство даровано само малом броју људи. А они могу бити како жене, тако и мушкарци. Нестинари почињу с плесањем такозваног нестинарског кола које је јединствено. Босим ногама улазе у ватрени круг који симболизује кретање Сунца‚ а ватра је симбол небеске ватре како се у бугарском фолклору зове Сунце. Учесници ритуала плешу са иконом Светих Константина и Јелене и кажу да они их чувају и да им утиру пут кроз жеравицу. Врхунац празника је кад плесачи упадну у посебно мистично стање – тренутак кад се у њих усељује Бог. Сељаци то зову "прихваћање". Тада нестинари откривају и своје магичне способности. Обично око поноћи главни нестинар може предвидети будућност‚ прорицати судбину појединих људи.
Има података да се нестинарски обичај изводи и на другим хришћанским празницима – на дан светог Атанасија Великог и Илиндан. Почетком 20. века један од највећих бугарских етнографа Димитар Маринов написао је према наводима очевидаца нестинарског ритуала: "Није за веровати‚ али оно што је проречено‚ стварно се обистини‚ а нестинари излазе из жеравице здравих ногу. То је право Божије дело!"

 Превела: Марина Бекријева


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Град Елена домаћин Празника еленског бута

Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...

објављено 9.11.24. 08.30

Антарктик – покретач климатских промена

Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..

објављено 6.11.24. 11.25

Како ће исход председничких избора у САД утицати на ЕУ

Уочи председничк их избор а у САД , узбуђење није присутно само међу Американцима. Европљани такође са нестрпљењем чекају резултате – да ли би победа Камале Харис доне ла доследну политику и предвидљивост, или је Европа спремна за..

објављено 5.11.24. 13.20