\n Димитар Талев је рођен 14. септембра 1898. године у граду Прилеп, данас Македонија. Школовао се у Прилепу, Солуну, Скопљу и Старој Загори, а гимназију је завршио у Битољу 1920. године. Затим је у Загребу и Бечу студирао помало медицине и филозофије, али је то потрајало свега годину дана и већ 1921. уписао је бугарску филологију на Софијски универзитет. По завршетку студија његови професори су га звали да настави са научном каријером, али је Талев одлучио да постане писац. 1927. године објавио је и своју прву књижицу са причама за децу под насловом "Мајчине сузе". Опет тада се запослио као коректор у листу који је био гласник десног крила македонског покрета "Македонија", а нешто касније је постао његов главни уредник и директор. После затварања листа Димитар Талев је сарађивао са једним од најугледнијих у оно доба листом интелигенције "Зора". Уследила су политичка гоњења, затвор, логори и екстрадиција због лажних оптужби у великобугарском шовинизму. 1948. породица Талева је прогнана из Софије у Луковит, где је он уредио први део своје чувене тетралогије – роман "Гвоздени светионик", а написао је и следећа два романа. 11.03.1966. изабран је за народног посланика, али је у октобру исте године Димитар Талев преминуо.

Димитру Талеву је било свега пет година, када је избио Илинденски устанак. Ондашње дете није могло да схвати шта се око њега збива, али је ипак запамтило атмосферу у родном дому, ужас на лицу мајке и крваво небо изнад црне силуете планине на западу. Кукуш је био у пламену. Касније је Талев сазнао све о Илинденском устанку – о неизмерним патњама нашег народа, о страдањима и борбама, одушевљењу и жртвама, о херојским подвизима. Управо то га је натерало да исприча другима о свему томе. Прва два романа - "Гвоздени светионик" и "Преспанска звона" приповедају управо о припреми и току устанка, али и о животу оних који су се рађали и одрастали у тим ропским годинама, о жестокој стварности која деформише човека, али и о патријархалној суздржаности која приморава људе да крију своју радост и бол, своју љубав и тугу. Трећи роман "Илинден" приповеда о устанку и његовим херојима, револуционарима који знају да је устанак једини пут ка слободи. А у свом четвртом роману "Ваше гласове чујем", Димитар Талев описује живот народа после жестоког погрома Илинденског устанка све до балканских ратова, његову моралну снагу и решеност да настави борбу без обзира на бројне жртве. То је према писцу и најдраматичнији тренутак у новој историји његове родне Македоније, када су на тамошње становништво, тек преживело ужасе угушивања устанка, насрнули нови освајачи који су жестоким насиљем покушавали да сломе његову вољу за борбу. Ево шта каже сам Димитар Талев о том свом последњем роману: "Покушао сам да ставим прст на једну дубоку рану, али не да бих распиривао стара, крвава непријатељства и супарништво, него да бих својим снагама потпомогао један нови процес у односима међу балканским народима, моралнији и праведнији за све."