Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Сећање на великог бугарског писца Димитра Талева

Данас одајемо заслужено једном великом бугарском писцу. Реч је о Димитру Талеву коме морамо бити захвални за једне од најлепших и најаутентичнијих историјских романа који бацају светлост на неке херојске странице из живота и борбе његове родне Македоније. Својим јарким и самосвојним талентом Димитар Талев је у изванредним романима "Гвоздени светионик", "Преспанска звона", "Илинден" и "Ваше гласове чујем" створио прави народни еп из доба бугарског националног Препорода, узвисио његове идеале, његов морал и његову хероику.
\n Димитар Талев је рођен 14. септембра 1898. године у граду Прилеп, данас Македонија. Школовао се у Прилепу, Солуну, Скопљу и Старој Загори, а гимназију је завршио у Битољу 1920. године. Затим је у Загребу и Бечу студирао помало медицине и филозофије, али је то потрајало свега годину дана и већ 1921. уписао је бугарску филологију на Софијски универзитет. По завршетку студија његови професори су га звали да настави са научном каријером, али је Талев одлучио да постане писац. 1927. године објавио је и своју прву књижицу са причама за децу под насловом "Мајчине сузе". Опет тада се запослио као коректор у листу који је био гласник десног крила македонског покрета "Македонија", а нешто касније је постао његов главни уредник и директор. После затварања листа Димитар Талев је сарађивао са једним од најугледнијих у оно доба листом интелигенције "Зора". Уследила су политичка гоњења, затвор, логори и екстрадиција због лажних оптужби у великобугарском шовинизму. 1948. породица Талева је прогнана из Софије у Луковит, где је он уредио први део своје чувене тетралогије – роман "Гвоздени светионик", а написао је и следећа два романа. 11.03.1966. изабран је за народног посланика, али је у октобру исте године Димитар Талев преминуо.

Димитру Талеву је било свега пет година, када је избио Илинденски устанак. Ондашње дете није могло да схвати шта се око њега збива, али је ипак запамтило атмосферу у родном дому, ужас на лицу мајке и крваво небо изнад црне силуете планине на западу. Кукуш је био у пламену. Касније је Талев сазнао све о Илинденском устанку – о неизмерним патњама нашег народа, о страдањима и борбама, одушевљењу и жртвама, о херојским подвизима. Управо то га је натерало да исприча другима о свему томе. Прва два романа - "Гвоздени светионик" и "Преспанска звона" приповедају управо о припреми и току устанка, али и о животу оних који су се рађали и одрастали у тим ропским годинама, о жестокој стварности која деформише човека, али и о патријархалној суздржаности која приморава људе да крију своју радост и бол, своју љубав и тугу. Трећи роман "Илинден" приповеда о устанку и његовим херојима, револуционарима који знају да је устанак једини пут ка слободи. А у свом четвртом роману "Ваше гласове чујем", Димитар Талев описује живот народа после жестоког погрома Илинденског устанка све до балканских ратова, његову моралну снагу и решеност да настави борбу без обзира на бројне жртве. То је према писцу и најдраматичнији тренутак у новој историји његове родне Македоније, када су на тамошње становништво, тек преживело ужасе угушивања устанка, насрнули нови освајачи који су жестоким насиљем покушавали да сломе његову вољу за борбу. Ево шта каже сам Димитар Талев о том свом последњем роману: "Покушао сам да ставим прст на једну дубоку рану, али не да бих распиривао стара, крвава непријатељства и супарништво, него да бих својим снагама потпомогао један нови процес у односима међу балканским народима, моралнији и праведнији за све."


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Семинар у Софији: Стручњаци говоре о фалсификовању древних новчића и предмета у Бугарској

Вечерас ће се у Националном етнографском музеју у Софији одржати семинар под називом „Фалсификати и фалсификовање древних новчића и предмета у Бугарској“. Професори Иља Прокопов и Диљана Ботева, који ће бити предавачи на овом догађају, представиће..

објављено 9.10.24. 08.00

Археолози у Перперикону открили кварт из XIII-XIV века који подсећа на село Хобита

На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..

објављено 8.10.24. 18.09

Бугари у северној Италији промовишу бугарску историју и допринос породице Славејкови

У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..

објављено 8.10.24. 12.05