Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

У Бугарској се осећа дефицит лекара специјалиста – 19.10. - Дан лекара Бугарске

На дан бугарског свеца Св. Јована Рилског, бугарски лекари и здравствени радници обележавају свој професионални празник. Осим повода за славље, међутим, овај дан је и повод за свођење биланса о нивоу бугарског здравства, квалитету здравствених услуга, једнаком приступу профилакси и лечењу, као и о самопоуздању бугарских лекара и медицинских сестара. Неоспорива је чињеница да постоји велико незадовољство стањем здравствене сфере у Бугарској, које деле како пацијенти, тако и лекари и остали медицински радници. Речено медицинским терминима, стрес изазван здравственом реформом која је започела још 1997. године, а која није завршена ни данас, довео је до инфарктног стања како раднике у систему, тако и оне који користе здравствене услуге. Ситуација је парадоксална. С једне стране, многе бугарске болнице су последњих година опремљене савременом апаратуром, повећана је квалификација лекара, све више специјализаната завршава специјализацију у иностранству… С друге стране, пацијенти су и даље мишљења да је здравствена заштита на ниском нивоу и често се жале на корупцију међу лекарима. Многи лекари пак наводе да њихов рад није довољно награђен. Уосталом, ниске плате у сектору су и један од разлога да многи лекари специјалисти траже посао у иностранству. Тај процес је нарочито изражен после 2007. године када су бугарске медицинске дипломе постале признате у свим чланицама Европске уније. Бугарски лекарски савез је са забринутошћу нагласио да се већ осећа дефицит кадрова у здравству, а само 8 одсто лекара су млађи од 45 година. За годину дана је око 400 лекара само из Софије отишло на рад у иностранству. Наша земља већ осећа недостатак специјалиста, на пример педијатара. Све мање студената медицине жели да специјализује педијатрију. Земља је на ивици критичног минимума и по броју клиничних патолога, опет због ниског нивоа плата у том сектору. Тренутно у Бугарској има свега 150 активних патолога, а већина од њих је пред пензијом. У земљи се осећа и оштар недостатак медицинских сестара. Бугарска је једина земља у Европи у којој је број сестара мањи од броја лекара, а разлог су опет ниске плате. Велики проблем за пацијенте представља профилакса обољења од социјалног значаја, као што су кардиоваскуларна обољења, дијабетес и остеопороза.

„На велику жалост, у Бугарској последњих година две трећине средстава за здравство иде на финансирање болница, уместо за профилаксу, каже др Надежда Тодоровска. - Велика средства се дају за реновирање, намештање, опрему и болничко лечење. То изазива велике сумње у оправданост тих трошкова, док је за нашу земљу тренутно од пресудне важности да више средстава иде у профилаксу и примарну здравствену заштиту. Изузетно погрешно је и мишљење да је реформа предболничке здравствене заштите која је започела пре десет година успешна. Јер многи од такозваних породичних лекара имају по 2.000–3.000 пацијената и немају услове да испуњавају обавезе према њима“.

Превео: Георги Стојчев

По публикацията работи: Дијана Христакијева


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугари преферирају демократски свет

Поверење у НАТО (40,1%) и ЕУ (59,5%) у Бугарској порасло је за 8, односно 5 процената у односу на 2023. годину, према истраживању социолошке агенције „Галуп интернешенал Балкан“ о ставовима према ове две организације. Прван Симеонов, директор..

објављено 2.10.24. 11.43

Јеврејска организација прикупила средства за помоћ страдалима од пожара у селу Воден

Регионална организација Јевреја у Бугарској „Шалом“ за град Варну прикупила је више од 3.000 лева на хуманитарној аукцији слика познатих уметника како би помогла мештанима јамболског села Воден, преноси дописница БНР из Варне Данијела Стојнова. У јулу је..

објављено 2.10.24. 08.05

Холандија и даље најпривлачнија дестинација за бугарске студенте

Интересовање за студирање у иностранству међу бугарском омладином расте – за 30% је веће у односу на претходну годину, а број студената који ће на студије изван земље отићи у академској 2024-2025. години повећан је за око 11%. Ово је за програм „Христо..

објављено 1.10.24. 15.50