Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Менаџери умерени оптимисти у погледу изласка из кризе

Прошло је скоро годину дана откако је светска економска криза "ушла и на наша врата". А подаци о домаћој привреди на данашњи дан нису охрабрујући. БДП је опао за пет процената, индустрија се сузила за 30-40 одсто, лоши кредити у банкарском сектору расту попут лавине, незапосленост угрожава многе европске земље. На тој позадини менаџерима је тешко да праве прогнозе, али су они ипак умерени оптимисти.

До стабилизовања економије ће доћи после обнављања кредитирања, коментаришу предузетници. Банке већ полако смањују камате на кредите, али према прогнозама ускоро нећемо имати раст од пре годину дана. И поред стагнације на "тржишту новца", банкари прогнозирају повећање кредита за 15 одсто током идуће године. Неки менаџери су оптимисти и очекују да ће се први знаци стабилизације економије испољити већ 2010., а у другој половини године може доћи и до раста прихода и профита.

Истраживање Бугарске трговинско-индустријске коморе показује да скоро једна трећина домаћих предузећа не осећа ефекте кризе, јер су једном ногом у "сивој зони"– коментарише бизнисмен Красимир Дачев, власник пет компанија које послују у сфери машиноградње.
"У различитим сферама бизниса постоје различите прогнозе – прецизира он. – У реалној економији, тј. у производном сектору и тачније у мојој бранши - производњи целулозе и тешкој хемији, перспективе нису баш "светле", иако постоје симптоми стабилизације. Али симптомима се не могу отплатити кредити, нити пак се може платити радницима."

Међународна тржишта такође дају "зелено светло", што ће утицати повољно на бугарски извоз и тачније на производни сектор. Оптимистичка расположења се назиру и у изјавама неких представника Европске централне банке, према којима "слободан пад је завршен", а доказ тога су последњи позитивни подаци у сфери индустријске производње.

"Права, реална економија је нешто сложенија ствар. Тамо се не може радити само са бројкама – коментарише европске прогнозе Красимир Дачев. – Проблем европских и бугарских банкара је да банке раде са бројкама, а ми – са живим људима. Како да објасним људима које, због стагнације на тржишту, морам отпустити с посла, да све то не зависи од мене? Када је бизнис био у успону, куповали смо машине и опрему у кредиту. Сада су приходи и промет опали, а банке траже да им вратимо паре."

Према истраживању међународне консултантске агенције "Макинзи" компаније које послују у индустријском сектору су приморане да отпуштају највише људи и умереније су у својим очекивањима о расту добити. Међутим, резултати тог истраживања показују да је први пут од годину дана наовамо оптимиста који очекују раст профита више од песимиста који прогнозирају пад.

"И ја очекујем побољшање економске климе у Бугарској – коментарише те податке Красимир Дачев. – Јер се управо ми, тзв. "патолошки" оптимисти и даље бавимо производњом, упркос кризи. Очекујем да се активно побољшање пословног окружења осети већ идућег пролећа."

Превод: Александра Ливен
По публикацията работи: Тања Харизанова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Хесус Кабајеро – Менaџер године у Бугарској за 2024. годину

Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..

објављено 5.11.24. 09.19

Бугарска потписала уговор о новим нуклеарним капацитетима с компанијама „Вестингхаус“ и „Хјундаи“

НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..

објављено 4.11.24. 14.31

Европски модел субвенционисања нарушава пољопривредну производњу у земљи

За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..

објављено 31.10.24. 09.43