Подкаст на српском
Бугарски национални радио © 2022 Сва права задржана

Идеја о депоновању дела фискалних резерви државе у комерцијалним банкама наилази на опречна мишљења

 

Део фискалних резерви државе може се депоновати у комерцијалним банкама. Тај предлог је поднео министар финансија Симеон Дјанков, а најозбиљнији аргумент за то је био, да ће се знатно повећати приход од тих државних средстава. Премијер Бојко Борисов је подржао предлог речима "када има кризе и дефицита у буџету, постоје две варијанте – користимо резерве или подижемо кредит". Ово решење није коначно, а реализација ове идеје зависи од тога да ли ће буџет за ову годину бити избалансиран.

Предлог министра Дјанкова је изазвао расправе у јавности. Чуле су се како критике, тако и одобравања од стране финансијских аналитичара и економских експерата. По мишљењу финансијера број 1 приходи од управљања фискалним резервама од стране Бугарске Народне Банке (БНБ) последњих година варира од 0,2% до 0,5%. Нежеља да се та средства депонују у комерцијалним банкама, где је камата 6%, коштала је државу милијарде лева прихода.

"Постоје два разлога да Централна банка управља државним новцем, објашњава за Радио Бугарску финансијски аналитичар Андреј Прмов. - Први разлог је, то што је БНБ институција, која је у стању да управља таквом количином резерви за разлику од трговачких банака – аргументује се финансијер. – Други разлог је, то што је управљање тим резервама прописано посебним законом. Ризик њиховог управљања је занемарив, а закон БНБ не дозвољава банци да инвестира та средства у земљу, јер би то обеснажило смисао валутног борда."

 Боља варијанта је да фискалне резервне остану у БНБ, сматра заменик директора државне касе Калин Христов, због тога што "ако се тај новац депонује у комерцијалним банкама, доћи ће до рефинансирања приватних дугове државним средствима." Бивши министар финансија Пламен Орешарски не подржава идеју да се део резерви депонује у комерцијалним банкама само због тога што је тамо камата већа. Он коментарише да "загледани у високе камате можемо изгубити и део главнице". Бивши премијер Иван Костов је уверен да је "улога резерве да гарантује финансијску стабилност државе, а не да доноси приходе од депозита". Идеју је подржао бивши управник валутног борда Мартин Заимов, који конкретизује, да "је то новац владе и влада може да га користи. Ако се тај новац депонује у бугарским банкама, камате ће пасти". За тај предлог се изјаснио и бивши министар финансија Милен Велчев, који објашњава, да "тај потез није лишен смисла, али само под условом да се изведе максимално пажљиво". Андреј Прмов објашњава за Радио Бугарску, да су фискалне резерве додате девизним резервама и да се њима управља заједно. Али, док девизне резерве државе служе за обезбеђивање валутног борда, што је прописано законом о БНБ, фискалне резерве су депозит владе у Централној банци. Тај се новац формира од буџетног вишка, средстава од приватизације и другог државног новца, који влада има право да користи. Влада може да та средства користи за реализацију различитих пројеката, за откуп спољашњег или унутрашњег дуга, што је и досада рађено, али тренутно није неопходно. Логично је питање, да ли депоновање дела фискалних резерви у комерцијалним банкама не носи ризик.

 "Тај новац није замрзнут "по дефиницији", влада може њиме располагати – објашњава своје мишљење Андреј Прмов. – Али, приликом депоновања у бугарским комерцијалним банкама, у данашњим условима ризик расте с једне стране, због тога што су приватне кредитне институције са нижим кредитним рејтингом од државе, а с друге стране комерцијалне банке у Бугарској су тренутно хипер ликвидне. Њима тај новац једноставно није потребан."

 Превео: Дарјан Бојков

По публикацията работи: Тања Харизанова

Више из ове категориjе

Крајем године расте пословни оптимизам привредника

Привредна конјунктура у земљи се у новембру 2022. године побољшала елиминишући тиме негативне резултате забележене у октобру. Повољнија пословна клима забележена је у свим секторима, показују резултати најновијег истраживања Националног завода за..

објављено 29.11.22. 14.13

Размена робе између Бугарске и Северне Македоније повећана за 25%

Почетком децембра ће Скопље бити домаћин Бугарско-македонског пословног форума. Очекује се да ће у 2022. години размена робе између Бугарске и Северне Македоније премашити 1 млрд евра у односу на 747 млн евра у 2021. години. У првих 8 месеци 2022...

објављено 29.11.22. 11.48

Гас у децембру поскупљује за 19%

У децембру ће доћи до поскупљења цене природног гаса за око 19%, постало је јасно на седници Комисије за енергетику и водопривреду. Тако ће се један мегават-сат продавати за око 145 лева без пореза и накнада. Као главни разлог поскупљења,..

објављено 28.11.22. 14.05