Легенде о бугарским планинама

објављено 21.10.09. 13.30

\r\nЈош у древним временима људи су веровали, да се планина, уздижући се према небу, приближава боговима.

Фотографија: Венета Николова

Легенде о бугарским планинама

Update Required To play the media you will need to either update your browser to a recent version or update your Flash plugin.

На малој територији Бугарске уздижу се најимпресивније планине Балканског полуострва. Име региона потиче од Старе планине, коју овде зовемо Балкан. Она је и најдужа и најмонументалнија. Пресеца Бугарску и дели је на Северну и Јужну. А највиша на Балкану је планина Рила. Мада је и суседни Пирин ништа мање стасит и стрмовит. Ове планине се налазе на југозападну Бугарске, а њихов природан наставак ка истоку је планина Родопи. Нешто даље од њих на југоистоку, све до обала Црног мора, налази се планина са најблагијим падинама Странџа. А најмања бугарска планина је Витоша која се уздиже тик изнад главног града Софије.

У традиционалној култури планина се сматра светим местом. Још у древним временима људи су веровали, да се уздижући се према небу планина приближава боговима. Можда је управо та идеја у основи једног народног предања о Родопима и Старој планини, коју су древни Трачани звали Хемус или Хем. Обе су планине била још деца, али не обична деца, него чеда бога мора. Хемус је био старији брат, а Родопа – млађа сестрица. Они су се данима безбрижно играли, док су једном одлучили да опонашају старе богове. Хем је ставио дугу белу браду, а Родопа је распустила своју плаву косу. Али је дечја дрскост наљутила Старог Бога – владара света. У свом гневу он је претворио Родопу у лепу планину благих падина и брежуљака. Чим је то видео њен брат Хемус се скаменио од страха и така се претворио у другу планина – мушку, величанствену и сурову. И да би била казна још већа, бог је обе планине раздвојио опширном Тракијском низијом.

"Породична драма" одвија се и у још једној легенди, овога пута о планинама Рила и Пирин. Млада, лепа и радна девојка Рилка заљубила се у непознатог младића који се звао Пирин и пожелела да се уда за њега. Он се такође у њу заљубио, али Рилкини родитељи нису пристајали дати ћерку непознатом младићу. Зато су млади тајно побегли и оженили се без родитељског благослова. Ускоро се родило и двоје деце – син Искар и ћерка Места. И док је мајка бринула о њима и кући, отац им је ишао у лов. Али су деца била несташна, стално су нешто измишљала, а једном се љуто посвађала и почела је врућа тука. Неспособна да их умири, мајка их је тада у очају проклела: Господ да вас раздвоји те да се никада више не видите, а мене да скамени, да не жалим за вама! У то се клетва остварила. Рилка се претворила у планину Рила, њен син Искар – у бујну реку, која извире из Риле и тече на север, а ћерка Места се преобразила у мирнију реку која тече на југ. Тада је отац био на лову управо на југу, али га је клетва ипак стигла, тако да се претворио у планину Пирин, поред које тече Места. Тако легенда о породичној драми раздваја оца од сина и дозвољава му да види само своју ћеркицу. Зато је Пирин увек мрачан с оне стране која је окренута према његовој супрузи Рили.

И народне песме поистовећују планине са људима. У једној од њих се пева како Стара планина довикује суседној Витоши "Јеси ли заспала, Витош-планино?", а она одговара да не спава, али је уморна, пошто је гости из Пирина дочекала. Витоша се још жали да су јој они спалили шуму зелену и опекли стада јагњади, да би пировали. У другој песми Стара планина усваја бебу неке младе жене коју су одвели на робију. Мајка је љуљашку са бебом везала између две јеле и замолила планину: Стара планина, стара мајко, одгоји ми сина. Планина је дете обдарила чудном снагом, тако да је оно за три месеца одрасло колико за три године, а у деветој години постао је млад и снажан јунак.

Превод: Александра Ливен

По публикацията работи: Румјана Панајотова

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Легенде о бугарским планинама

Више из ове категориjе

У селу Турија играју кукери, старци, бабугери, чауши …

У Јамболу се наставља традиција фестивала маскенбала „Кукерландија“

Конушенски народни оркестар Николе Илијева