Подкаст на српском
Бугарски национални радио © 2022 Сва права задржана

Будућност пројекта НЕ „Белене” са пуно упитника

Фотографија: БГНЕС
Немачка компанија RWE, власник 49% удела у НЕ „Белене” обавестила је бугарску владу да се повлачи из пројекта. Бугарска нема намеру да прекине градњу, већ да привуче нове инвеститоре и реструктурира пројекат према европском узору. За то ће бити потребно око годину дана.
Као један од узрока повлачења немачког концерна из пројекта наведена је финансијска криза која је отежала изналажење инвестиционих средстава. Да подсетимо да је компанија RWE изабрана за стратешког инвеститора у изградњи НЕ „Белене” прошле године, за време управљања претходне бугарске владе. Да би стекла 49% удела у пројекту, немачка компанија је морала да обезбеди 1 милијарду и 200 млн евра, као и да плати још 500 млн евра на име структурисања пројекта. Са данашњим даном нема финансирања, а споразум закључен са Бугарском не обавезује компанију на плаћање пенала у случају раскида уговора. Повлачењем концерна RWE из пројекта „Белене” искрсава питање будућности тих 49%. Да ли ће их немачка компанија продати неком другом инвеститору или ће их држава откупити?

По доласку на власт влада Бојка Борисова није одбацила пројекат, али је изјавила да ће од кључног значаја бити економска сврсисходност и будућа корист за земљу од изградње друге нуклеарне електране. Очекује се да цена НЕ „Белене” достигне 10 милијарди евра, а у извршење пројекта већ је уложено 430 млн евра. Државно учешће у њему износи 51%. Влада је обелоданила своју намеру да прода око 30% удела приватним инвеститорима. Министар финансија Симеон Дјанков је изјавио да су већ две стране компаније показале интересовање за пројекат „Белене”. Министар економије и енергетике Трајчо Трајков је коментарисао, да је једна италијанска компанија спремна да инвестира у градњу те НЕ. Према аналитичарима то се десило након посете премијера Берлусконија Софији и у питању је енергетски џин „Енел”. Чују се и мишљења да је могуће да белгијска компанија „Електрабел” поново наступи као инвеститор.

До сада је само Русија званично обелоданила да је заинтересована за откуп државног удела у пројекту. Она је спремна да у целини финансира пројекат, јер ће изградња НЕ „Белене“ бити први пробој руских нуклеарних реактора у земљама ЕУ. Управо због те амбиције већ другу годину заредом руска влада нуди Бугарској кредит у износу од 3 милијарде и 800 млн евра за изградњу централе. Наша земља није прихватила тај предлог, због очекивања о много лакшем привлачењу инвеститора након стабилизације финансијских тржишта, што би обезбедило кредитирање пројекта. Упркос повлачењу немачког концерна RWE из пројекта изградње НЕ „Белене”, руске компаније су изјавиле да ће наставити рад на његовој реализацији и учествовати на тендеру за избор инвеститора.

У јавности и даље трају дискусије о економској сврсисходности пројекта. Данас се нико не ангажује прогнозама о потрошњи електричне енергије наредних 5-6 година, како у земљи, тако и на Балкану. А Бугарска је један од највећих извозника струје у региону. Бар за сада. Јер нове енергетске капацитете граде Грчка, Србија и Македонија, док пројекте о новим НЕ имају Румунија, Турска, Албанија и Хрватска.

Превод: Албена Џерманова
По публикацията работи: Тања Харизанова

Више из ове категориjе

Крајем године расте пословни оптимизам привредника

Привредна конјунктура у земљи се у новембру 2022. године побољшала елиминишући тиме негативне резултате забележене у октобру. Повољнија пословна клима забележена је у свим секторима, показују резултати најновијег истраживања Националног завода за..

објављено 29.11.22. 14.13

Размена робе између Бугарске и Северне Македоније повећана за 25%

Почетком децембра ће Скопље бити домаћин Бугарско-македонског пословног форума. Очекује се да ће у 2022. години размена робе између Бугарске и Северне Македоније премашити 1 млрд евра у односу на 747 млн евра у 2021. години. У првих 8 месеци 2022...

објављено 29.11.22. 11.48

Гас у децембру поскупљује за 19%

У децембру ће доћи до поскупљења цене природног гаса за око 19%, постало је јасно на седници Комисије за енергетику и водопривреду. Тако ће се један мегават-сат продавати за око 145 лева без пореза и накнада. Као главни разлог поскупљења,..

објављено 28.11.22. 14.05