Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Министарство рада и социјалне политике се труди да ублажи социјалне ефекте кризе

Министар рада и социјалне политике Тотју Младенов: "У циљу превазилажења сада постојећег мимоилажења између потражње и понуде на тржишту рада, потребни су напори више институција, укључујући и Министарства образовања."
Фотографија: БГНЕС
Бугарска још увек осећа негативне ефекте светске економске кризе. Економисти, социолози и синдикати најављују тешку зиму и пораст незапослености, као и смањење прихода, а због рестриктивног буџета за 2010. годину који се већ налази у владиној процедури. Министарство рада и социјалне политике је категорично изјавило да у актуелним условима не може бити ни речи о повећању пензија и плата, и да напори сада пре свега морају бити усмерени на ублажавање социјалних ефеката кризе. Зато министарство ради на мерама за избегавање наглог раста незапослености и потпомагању најугроженијих социјалних група. Према подацима Агенције за запошљавање, стопа незапослености у земљи је у октобру износила 8,23 одсто, или око 300.000 особа, што је и даље испод просека за Европску унију. С друге стране, у неким регијама у земљи незапосленост је око и више од 15 одсто, а криза се осећа управо у секторима грађевинарства, металургије и текстилне индустрије у којима је ангажован огроман број радника у неразвијеним подручјима. Једна од могућности за ублажавање социјалних последица је рад министарства рада и социјалне политике са оперативним програмом за развој људских ресурса, који потпомаже квалификацију и запошљавање незапослених до 2013. године.

"Двадесет пет одсто особа између 15 и 24 године старости тренутно не учи, не ради, не квалификује се, нити пак има жељу да то уради, изјавио је министар рада и социјалне политике Тотју Младенов. То је изузетно тежак проблем, зато је један од фокуса оперативног програма управо усмерен на те младе људе који морају да добију квалификацију. У Бугарској морамо да се навикнемо да је квалификација кључна реч на тржишту рада. Само на тај начин ћемо моћи да побољшамо конкурентност и да тражимо већа примања. У циљу превазилажења сада постојећег мимоилажења између потражње и понуде на тржишту рада, потребни су напори више институција, укључујући и Министарства образовања. Поцепана је веза између професионалног образовања и онога што траже послодавци. Зато је толико важна улога бизниса, а то је и разлог да у екипе које оцењују резултате наших програма за квалификацију укључујемо и представнике реалног бизниса који најбоље могу да оцене способности и знање радника. Није добро да из државног буџета или европских фондова и даље цуре средства која не доносе реални ефекат на тржишту рада", рекао је министар Младенов.

Криза је повод и да Министарство рада и социјалне политике прихвати продужење рокова за исплату накнада за незапосленост, али под одређеним условима:
"Услов је да незапослени за то време активно тражи посао, наставља министар Младенов. – Исто тако, да не одбијају посао који му нуди посредник на бироу за запошљавање. А такође, да активно учествује у курсевима за обуку и преквалификацију који се тренутно одржавају. Повећаћемо контролу квалитета курсева за обуку и преквалификацију, то су краткорочне мере које морају да пруже веће шансе у овом моменту".

Програм обуке и преквалификације по оперативном програму за развој људских ресурса стартоваће на почетку децембра. Могућност да посећују те курсеве имаће незапослени или запослени са непуним радним временом.

Превео: Георги Стојчев
По публикацията работи: Дијана Христакијева


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Холандија и даље најпривлачнија дестинација за бугарске студенте

Интересовање за студирање у иностранству међу бугарском омладином расте – за 30% је веће у односу на претходну годину, а број студената који ће на студије изван земље отићи у академској 2024-2025. години повећан је за око 11%. Ово је за програм „Христо..

објављено 1.10.24. 15.50

Суша и губици пољопривредника: ЕК активирала кризну резерву за пољопривреду

Пољопривредници у Европи и даље су суочени са великим потешкоћама и изазовима, како због тржишта тако и због ванредних догађаја који утичу на производњу. Након масовних протеста пољопривредника широм ЕУ који су одржани од почетка године, они трпе све..

објављено 1.10.24. 12.55

Млади у Бугарској међу онима који најдуже живе с родитељима

Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом показатељу нашли су се млади људи у Финској – 21,4 године, Шведској и Данској – са 21,8 година. Ово..

објављено 30.9.24. 17.21