Раст производње енергије од ветра у Бугарској

објављено 24.11.09. 12.56

Маја Христова, заменик министра економије и енергетике: „За четири године капацитети за производњу енергије од ветра повећани су 37 пута.”

Фотографија: Венета Николова

Енергетска стратегија Бугарске до 2020. г. ће бити оријентисана на развој обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности. Ову је тезу представио министар економије и енергетике Трајчо Трајков на панел дискусији посвећеној приоритетима у сфери енергетске стратегије земље. Они су везани за смањење емисија угљен-диоксида, повећање удела обновљивих извора у енергетском систему земље, побољшање енергетске ефикасности и гарантовање сигурности испорука енергетских ресурса. И пошто је енергетска ефикасност у Бугарској најнижа у поређењу са осталим државама ЕУ, нова енергетска стратегија има за циљ да повећа тај показатељ за 50 одсто. Предстоји израда географске мапе, која ће представљати природне и економске услове за искоришћавање обновљивих извора, као и могућност електричне мреже да их преузме. Тако ће инвеститори знати где и какве могућности постоје за изградњу еколошких енергетских центара са погоном на ветар, сунце и воду. Тренутно је искоришћено свега 23 одсто потенцијала реверзибилних извора. Еколошка енергија међутим има своју цену – 5 одсто сунчеве енергије, на пример, једнако је 100 процената нуклеарне енергије. И поред тога, за ограничавање штетних емисија стакленичких гасова и повећање удела чисте енергије, коришћење обновљивих извора код нас ће достићи 16 одсто укупног енергетског „микса”.

„За четири године капацитети за производњу енергије од ветра повећани су 37 пута и очекујемо да до 2010. достигну 300 мегавата – објашњава Маја Христова, заменик министра економије и енергетике. – Фотоволтаични капацитети од 0,1 мегавата у 2008. ће порасти до 10 мегавата у 2010. због створених код нас повољних услова за развој алтернативних извора енергије.”

Бугарска је заинтересована и директно учествује у реализацији три европске стратешке иницијативе. То су изградња Јужног гасног коридора, изградња регионалног терминала за укапљени природни гас и учешће у гасној вези на осовини Север-Југ. Проширење траса за испоруку плавог горива је нарочито важно за земљу, јер је тренутно Бугарска зависна само од једног испоручиоца и то једном трасом.

Како ћемо подржавати остале секторе енергетске стратегије земље до 2020.?
„Нуклеарна енергетика ће се подржавати институционално, јер је перспективна за производњу чисте енергије, као и због искуства земље у експлоатацији нуклеарних капацитета – каже министар економије и енергетике Трајчо Трајков. – Подршка, међутим, ће бити пропраћена високим захтевима у погледу безбедности, сигурности и управљања нуклеарним отпадом. Влада ће подржавати и инвестиције у нове гасне централе. Подстицаће и производњу ресурса од биомасе. У циљу гарантовања испорука гаса биће активирана изградња веза са Грчком, Турском и Румунијом. Биће проширен и капацитет земље за складиштење природног гаса, наставиће се и преговори о новим дугорочним уговорима са Русијом.”

Министар Трајков је коментарисао да енергетска независност земље зависи од реализације великих пројеката, а „који ће се пројекат и када реализовати зависи од воље и интереса инвеститора”. Али се у развојној стратегији до 2020. г. не наводи ниједан конкретан енергетски пројекат. „То је нормално, каже министар, ипак се ради о стратегији”, која ће бити коначно разрађена почетком идуће године.
Превод: Александра Ливен

По публикацията работи: Тања Харизанова

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Раст производње енергије од ветра у Бугарској

Више из ове категориjе

Пуноправно чланство Бугарске у Шенгену уштедеће економији милионе евра

Шести реактор НЕ „Козлодуј“ поново пуштен у рад

Незапосленост у Бугарској смањена на 4,4%, у ЕУ – на 6,4%

Низак дуг, тежња за увођењем евра и чланство у ЕУ позитивни фактори у оцени Мудиса