Већ неколико година екипа под руководством археолога проф. Васила Николова истражује праисторијске солане код града Провадија. Управо тамо су пронађени најстарији засада трагови производње соли у Европи – из друге половине шестог миленијума п.н.е. Током последњег археолошког лета научници су почели са проучавањем млађег центра за добијање соли – из камено-бакарног доба. Он је радио пре око 4500 година п.н.е. Да ли постоји веза између њега и Варненске некрополе из истог доба, где је 1972. године пронађено и засад најстарије обрађено злато у свету? И зашто су археолози наишли на неколико хиљада златних предмета, чим у близини нема налазишта злата?

"У Варненској некрополи поред злата има и много бакарних предмета – прича проф. Николов. – Они су изузетно вредни за своје време, обележје су престижа. Пронашли смо и диван накит од љуштура шкољки. Тј. све што је било стављено у гробове је изузетно вредно за то далеко доба. Али овде се логично намеће и питање одакле су људи, који су живели око Варненског језера, стекли то огромно богатство? Моја је хипотеза да је у основи свега трговина сољу из Провадије. Провадија се налази свега 37 километара од некрополе и у халколиту је припадала управо заједници која је ту живела и која је нам заветовала Варненску некрополу."

У ствари со, коју су добијали средином петог миленијума п.н.е., била је у индустријским за оно доба количинама. Људи су сипали воду из изванредно сланих локалних извора у велике чиније, пречника од око пола метра, затим су их стављали у пећ са високом температуром, да би вода испарила. Тако су добијали огромне котуре соли. Тако обликована роба је била удобна за трговину и сматрала се изузетно драгоценом. Око 4500 година п.н.е., међутим, начин производње се променио. Расол се сипао у посуде високе до 80 сантиметара и пречника до 60 сантиметра. Затим су их стављали у велике јаме, где су стално одржавали ватру. Према последњим истраживањима производна технологија је изгледала овако:
"Судове су премазивали каолином како би спречили продор сланог раствора у њихове зидове. Вода се испаравала само кроз грлић судова. Ту су со древни људи користили као "новац". Због тога могу закључити да су златна блага у Варненској некрополи стечена управо трговином сољу из Провадије. Током 2009. године смо истражили једну од великих јама за производњу соли, где смо наишли на око 20 кубних метара фрагмената огромних керамичких судова, у којима се со кувала док не очврсне. То је јединствено откриће у свету, што су потврдили и водећи стручњаци из других земаља. Дакле, већ је јасно како су се људи који су живели на овом поднебљу у доба халколита снабдевали златом, а сада је већ на екипи којом руководи проф. Перницка да одговори на питање одакле је оно стигло. Така ћемо сазнати и како се вршила трговина сољу, докле је стизао тај скуп производ, одакле је долазило злато, да ли је со путовала до северних предела Мале Азије или до јужних зона Балкана?"

Проф. Ернст Перницка из Немачке је светски познати стручњак у области древне металургије. Пројекат о истраживању златних предмета који су пронађени код Варненског језера стартује 2010. године. Осим пореклом злата, он ће се бавити и истраживањем процеса израде таквих дивних накита у далеко камено-бакарно доба.

Превод: Александра Ливен