У јесен 1912. године, када је избио Први балкански рат, на Балкан су допутовали многи страни новинари. Само у Бугарској их је било 120. Међу њима је био и Рене Пио - дописник француског листа „Le Temps”. Недавно је бугарска издавачка кућа „Колибри” објавила његову књигу „Од Софије до Чаталџе”, која је у Француској издата 1913. године. Први балкански рат, који је трајао од 8. октобра 1912. до 30. маја 1913. године, водиле су Бугарска, Србија, Црна Гора и Грчка, чланице тзв. Балканског савеза, за ослобођење територија са хришћанским становништвом у европском делу Османлијског царства од петовековне владавине. Заједно са бугарским војницима Рене Пио је стигао до Чаталџе – насеља у близини Истанбула, које је било најудаљенија тачка у офанзиви бугарских јединица.

У књизи „Од Софије до Чаталџе” Рене Пио живо и занимљиво приповеда о догађајима на Балкану и својим запажањима. Он је описао Бугаре, почев од политичара и официра до обичних сељака, као и њихове непријатеље и свакодневицу ратних извештача. Док су многи новинари ризиковали здравље, а понекад и свој живот у тешким маршевима, друге њихове колеге су седеле у удобним ресторанима и лансирале „сензационалне” вести. Књига „Од Софије до Чаталџе” је написана са симпатијом према бугарском народу. Аутор објективно приказује ствари и догађаје‚ објашњавајући узроке за победе Бугара против војске Османлијског царства. У овом рату Бугарска је била војнички најјача од све четири државе савезнице, са великом, добро обученом и добро опремљеном армијом. У оно доба су дошле до изражаја и предности младе бугарске демократије која је бележила успон. Рене Пио је описао свенародни ентузијазам и снажну жељу за ослобођењем територија са бугарским становништвом које су остале под отоманском влашћу, као и одличну припрему и организацију војне кампање. Ево како је изгледала мобилизација кроз његове очи: „Цео бугарски народ је захваћен грозницом. Није било ничег другог осим рата. Осим људи, возови су одвозили и њихове реквизиране шарене таљиге‚ исте оне на којима су се увече радосно враћали после жетве у своје куће. Цео народ се дигао и ми смо кренули за њим, дубоко узбуђени.”

© Фотографија: balkanwars.files.wordpress.com

Сахрана убијених војника код Чаталџе

Рене Пио је сликовито приказао духовни полет, снагу и јединство бугарског народа у име националне ствари, као и трагизам рата. Француски дописник није био сведок већине ратних дејстава, јер бугарска команда није дозволила новинарима да их изблиза прате. Међутим, Рене Пио је упознао и осликао крваво лице рата, стравичну и безнадну слику ратишта. И на једној‚ и на другој страни рањени су страдали и умирали због лоше организоване евакуације. У својој књизи он поставља питање зашто је дошло до овог рата и на бројним страницама доноси анализе и размишљања, која и данас звуче актуелно. Рене Пио је навео и речи једног српског дипломате: „Одавно смо схватили да је након 35 година‚ нада за спровођење реформи од стране Турске или за подстицање таквих од стране Великих сила, узалудна. Европа то није осетила.”

© Фотографија: balkanwars.files.wordpress.com

Бугарска артиљерија код Чаталџе

Као што је познато, Први балкански рат далеко није решио проблеме балканских земаља. Али у оно доба Рене Пио је високо оценио све оно што су Бугари учинили и остварили. Он је у закључку написао: „ Опраштајући се од војника чијег сам хероизма био сведок‚ желео бих да поновим да је најлепши и најузвишенији у рату који је Бугарска водила, био осећај јединства и заједништва међу војницима армије. Победа је постигнута захваљујући снази народног духа и народне вере.”

Превела: Марина Бекријева