Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Тајанствено чудовиште у бугарском језеру Рабиша?

Фотографија: Венета Николова
Чудовиште Неси које обитава воде шкотског језера Лох Нес већ има и бугарског пријатеља, кажу становници села Рабиша у Видинској области поред којег се налази Рабишко језеро. Становници Рабише тврде да сумрачне воде језера обитава загонетно створење великих димензија које је вероватно опстало од праисторијских времена. Језеро се
налази у близини познатих Белоградчишких стена које саме по себи представљају јединствено и подоста загонетно чудо природе.
Сенке величине подморнице које се крећу при дну, необично јак пљесак таласа, пригушени полуживотињски, полуљудски звукови, као и друге необјашњиве појаве распламсавају уобразиљу сеоских пецароша. Неки од њих се куну да су се "очи у очи" сусретали са воденим створењем. Гласине о тим сусретима привлаче не само туристе, већ и медије. Недавно је централни лист из Софије чак расписао награду за оне који успеју да сликају чудовиште из Рабише. Занимљиво је то што његов дом у ствари представља најстарије и највеће тектонско језеро на територији Бугарске. Судећи по фосилима пронађеним у оближњој пећини Магура, овај крај је некада био дно топлог мора. И још нешто занимљиво: Рабиша је затворено језеро и вода која се слива у њега не отиче даље у суседну долину. Та затворена средина према некима, обезбеђује чудовишту потребну изолацију од осталог света и претвара га у "временску капсулу".

Према легенди, чудовиште је прво живело упећини Магура која је једна од највећих у Бугарској и позната је по цртежима праисторијских људи старим више од 8 хиљада година.
"Само језеро је старо између три и по и четири милиона година, колико и Лох Нес у Шкотској", тврди председник општине Белоградчик Емил Цанков. Гласине о чудовишту у језеру подржава и једна стара легенда, да је од памтивека у њему живео водени бик који је нападао стоку. Да би умилостивили бика, древни становници овог краја су му приносили у жртву по једну девојку.

"Ко жели да сазна више о тајнама језера, може да дође у Белоградчик, каже градоначелник Емил Цанков. - О обитаваоцу Лох Неса постоје бројне легенде, а легенда о Рабишком чудовишту није позната по свету. Она се међутим преноси са колена на колено и забележена је још пре 150 година. Само језеро се није пресушило неколико милиона година и још увек није у довољној мери истражено. Сеоски рибари тврде да су у њему наилазили на огромна водена створења која су личила на чудовишта дуга пет метара и тешка и по 350 кг."

Општина Белоградчик предвиђа изградњу еколошких стаза према језеру и одржавање спектакала којима да привуче посетиоце. Нарочита пажња је посвећена и пећини Магура која је једна од највећих у Бугарској и позната је по цртежима праисторијских људи старим више од 8 хиљада година.

Превод: Георги Стојчев
Фотографиje: Венета Николова
По публикацията работи: Венета Николова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Базен, џакузи и трамбулина за дете – за летњи одмор Бугари већ тражe луксуз и додатне садржаје

И ове године сезона на нашем Црноморју почеће почетком јула месеца, а врхунац ће бити у августу. Стога се јун код нас јавља као слаб месец за одмор. Можда зато што све више Бугара воли да се почетком лета одмори на оближњим грчким плажама, а затим,..

објављено 25.6.24. 12.05

Фестивал рибе у Поморију открива тајне рибарства

Дводневни фиш фестивал у Поморију представиће гостима и становницима црноморског градића свакодневицу и занат рибара. Идеја организатора фестивала из општине је да се гости кроз концерте, презентације рибљих специјалитета, позоришне представе и друге..

објављено 21.6.24. 11.35

Батак – много више од прелепог града драматичне историје и живописне природе у Родопским планинама

За нас Бугаре Батак је свети град! У њему и до данас одјекује ехо трагичних догађаја везаних за  Априлски устанак 1876. године, када је већина невиних житеља овог родопског градића страдала од сабље османског поробитеља – различити извори сведоче да..

објављено 17.6.24. 13.00