Једна од ствари које привлаче пажњу свакога ко путује по Бугарској су прелепи планински призори. Бугарске планине које се простиру до најудаљенијих крајева земље очаравају путника својом нетакнутом лепотом и шароликошћу животињског и биљног света. То непоновљиво богатство се не може приказати у рекламним брошурама и спотовима са којима се Бугарска представља на међународним туристичким тржиштима. Оно што се тамо може видети су пренатрпани црноморски или зимски планински туристички центри који све више личе на обичне градове са бројним хотелима, локалима и дискотекама, са галамом која траје од јутра до мрака. Зато они који би волели да се одмарају на миру упућују поглед према мање познатим местима у планинама, које су последње уточиште дивље природе. На жалост, за туристима следи и бетон који озбиљно угрожава и та рајска места, упозоравају из Бугарског удружења за алтернативни туризам.
Човек може данима обилазити узане планинске стазе поред потока који врве од пастрмке, испод планинских врхова са снежним капама, а да не сретне друге туристе око себе. Може до насите посматрати плаветнило планинских језера у којима се огледају паперјасти облачићи како јуре по небу, а поглед не може да види краја бескрајног мора планинских врхова који се у даљини губе за хоризонтом. Општење са планином може се претворити у прави доживљај за чула и дух, уколико имате мало радозналости и воље да упознајете нове ствари и људе. У Родопима, Странџи, Старој планини и Пирину ћете наићи на очувана планинска села или мале градиће, праве бисере архитектуре, у којима су живи фолклор и народне традиције. У њима нема луксузних хотела, и боље што је тако, али зато у многим кућама ћете наћи топлоту, тишину и додир са очуваном природом. То је наравно, као свугде у Бугарској, и повод да опробате неки домаћи специјалитет по рецепту који се преноси генерацијама. Ако питате било ког страног туриста који је дошао у Бугарску ван all inclusive аранжмана, шта му се највише допало, вероватно ће вам одговорити: крајолик, архитектура, традиције и опуштени начин живота данашњих људи са њиховим радостима и бригама, каже Љубомир Попјорданов, председник Бугарског удружења за алтернативни туризам.
„Ако има среће, гост ће можда отићи са успоменом да је овде јео најукуснији парадајз на свету, најбоље грожђе, и уопште, да је пробао укусе који су одавно заборављени на западу. – Врло често странци кажу да је Бугарска земља у којој се може ходати планинама, а да се не сретну туристи. Изненађени су да се могу видети звезде и уживати у нечему што није познато у њиховим земљама: потпуној тишини. Звучно и светлосно загађење су данас толико велики, да у неким европским земљама више нема места из којег се не би чула бука пролазећих аутомобила и камиона. Можда је наш гост имао срећу да проба право бугарско кисело млеко и укусна домаћа јела… Да, свега тога има, и још увек у изобиљу! Али истовремено смо сведоци како багери и асфалтирани путеви напредују према раштрканим селима и махалама у планини или како илегално продиру у заштићене територије као што су национални паркови Рила и Пирин.“
Апетит инвеститора, неефикасно законодавство, корупција и искривљене представе о развоју туризма су на путу да бесповратно покваре и бугарске планине, алармирају еколози. Изградња холидеј насеља на најнеповољнијим локацијама, без проучавања тржишта или упркос њему, сеча вековних шума ради провођења нових стаза за скијање, коришћење топова за вештачки снег који користе штетне хемикалије, изградња голф игралишта која нису у традицијама нашег поднебља могу да заувек упропасте развој читавих регија које су сада туристичке.
Ево како Љубомир Попјорданов види развој туризма у Бугарској.
„Према једном од могућих сценарија Бугарска има све изгледе да се претвори у једно од жељених и скупих села Европе. Села крај којих има одличних центара за скијање или бањски туризам, авантуристички, тематски туризам, луксузних или бутик хотела. Све се то уклапа у наше представе о одрживом туризму. Али све је питање мере. Не морамо да до тих места обавезно путујемо аутопутем, довољно је да се садашњи путеви који постоје одржавају како треба. Истовремено, постоји и други сценарио, у коме се све мери кубицима бетона, квадратним километрима гипскартона и густим низовима ружних хотелских фасада у којима нема гостију. Тај сценарио ће довести до потпуног исцрпљивања ресурса за раст и развој бугарског туризма. Бугарска међутим заслужује први сценарио који рачуна на квалитет, а не на квантитет!“
Превео: Георги Стојчев
Грчка певачица Ирини Пападопулу наступиће у среду, 18. септембра, од 19.30 часова на сајамској бини испред стадиона „Христо Ботев“ у Враци. Догађај је део 135. издања Врачанског јесењег сајма и програма иницијативе Kalimera Vratsa, а означиће..
„Дани отворених флаша“ назив је манифестације коју ће Винпром – Тројан одржати од 21. до 23. септембра. Иницијатива је део Бугарског фестивала шљиве 2024, на коме је предузеће традиционални партнер. Своја врата Винпром – Тројан отвориће за..
Они су радост за очи, испуњавају жеље и лече. Хиљаде пешчаних стубова, малих и великих, који личе на људе, биљке или митске животиње, смештено је на површини од 50 квадратних километара у околини града Варне. И дан данас не зна се тачно како су они..
Ковачевица је једно од најлепших и најромантичнијих бугарских села. Познато је по старим кућама са крововима од камених плоча, стрмим улицама које..