Европа је џиновски конгломерат преплетених комуникационих траса – железничких пруга, аутопутева, гасовода, нафтовода, транспортних коридора, комуникационих мрежа и др., чији је циљ да направе наш свет приступачнијим и удобнијим. Поред њих територију континента пресецају тзв. пешачки коридори. Ради се о укупно 11 пешачких рута које пролазе кроз планине и природне знаменитости Европе. Три од њих иду и територијом Бугарске.
Трансевропески пешачки коридори разоткривају најлепше природне призоре Старог континента. У Бугарској руте иду гребенима неколико планина, кривудају међу пенушавим водопадима, бистрим језерима, сеновитим шумама, пространим пашњацима и одводе пешаке у наше богате природне резервате и заштићене зоне. Укупна дужина маршрута на бугарској територији је 1.600 км, што је за малу земљу попут наше својеврстан рекорд. Све маршруте су означене одговарајућом сигнализацијом, а густа мрежа планинских кућа гарантија је да нећете да замркнути без крова у планини. Територијом Бугарске иду трансевропски путеви Е3, Е4 и Е8. За њих су израђене детаљне карте и водичи у папирном и електронском облику. Туристи који су их одабрали треба да буду добро опремљени и да имају искуства у планинарењу. У Бугарској завршава најчувенија и најдужа трансевропска пешачка рута – Е3. Она је дуга око 7.000 километара и полази од Шпаније, протеже се преко Ардена, Саксоније, Карпата, па све до Бугарске, где траса води преко Старе планине до рта Емине на Црном мору, а даље се наставља према Турској. "Маршрута је популарна још из 90-их година прошлог века, када је Европска пешачка асоцијација покренула процес трасирања на нашој територији" – тврди Георги Карпачев из републичког одбора за трасирање Бугарског туристичког савеза.
"То је планинска маршрута укупне дужине од преко 700 километара – објашњава он. – Она пролази преко стотинак планинских врхова. Предност је што је са обе стране Старе планине изграђено тридесетак планинских кућа на удаљености од око једног дана пешачења једна од друге. Тако да је при крају сваког пешачког прелаза туристима гарантован добар смештај и исхрана, место за одмор и прикупљање снага. Маршрута укључује и највиши врх Старе планине – врх Ботев /2.376 метара/, пролази и кроз Национални парк "Централна Стара планина, као и кроз друге заштићене природне зоне. Читава траса може да се прође за 20-25 дана неког посебног оптерећења. А затим туристи могу слободно рећи да су упознали планине Бугарске!"
Свакако, туристи могу да скрену са строго означених траса и да се спусте у ниже делове планине да би посетили дивне старинске градиће Трјавну, Боженци, Априлци, Тројан, Калофер, где им локални угоститељи нуде одличан смештај. После подужих осамљених прелаза у природи је заиста добро да се на час вратите у загрљај цивилизације! Георги Карпачев препоручује пешацима да користе и пут Е4. Он полази од Гибралтара и протеже се преко Пиринеја и језера Констанца и Балатон, затим у Србији пролази кроз Кањижу, води преко Царске баре, Београда, Ђердапа до кањона Јерме, где прелази у Бугарску. На нашој територији пут иде од планине Витоша надомак Софије, пресеца најлепша места у планинама Рила и Пирин, а одатле се кроз пограничну планину Славјанка наставља у правцу грчког острва Крита све до Кипра.
То је строго алпска маршрута и разоткрива чаролије највиших бугарских планина као и највише врхове на Балкану - Мусала /2.925 метара/, Вихрен /2.914 метара/ и др. Туристи могу обићи укупно 100 планинских врхова, већина њих изнад 2.000 метара што свакако провоцира љубитеље адреналина да испробају своју снагу и истрајност. А ако нисте толико вешти у планинарењу, можда ћете се определити за коридор Е8 који започиње у Ирској, пролази кроз Енглеску, Холандију, Немачку, Аустрију, Словачку и Пољску. Завршни део руте иде благим брдима планине Родопи, одакле води у Турску. Више о том коридору сазнајемо од Георгија Карпачева:
"На нашој територији Е8 полази од рилског одмаралишта Боровец, пење се на врх Мусала, а одатле се пребацује у Родопе. Свако ко изабере ту маршруту проћиће поред дивних језера и ждрела, имаће прилику да посети загонетну Јагодинску пећину и Ђавоље гротло. У источном делу Родопа пешачка рута омогућује упознавање са најновијим археолошким открићима на територији Бугарске међу којима је и древни град Трачана Перперикон. Планина није висока, клима је блага и маршрута је приступачна скоро целе године. Може да се пређе за две недеље. Међутим, што се тиче смештаја, још увек имамо неке проблеме, мада свако може да користи услуге бројних породичних хотела и гостинских кућа."
Превод: Александра Ливен
На Дан отворених врата, 15. јуна, први пут ће посетиоци Музеја мозаика у Девњи имати прилике да виде и рестауриране налазе пронађене у 2023. години. Реч је о глиненом посуђу и лампама, рађеним у стилу марцијанополских мајстора. Повод за иницијативу..
Овог лета гости општине Чепеларе имаће прилику да свој одмор у прелепој природи планине Родопи употпуне још једном планинском рутом. Реч је о новој туристичкој стази „Пећинска лабораторија, Стара граница, пећина Топчето, пилон Рожен, извори Чепеларске..
Анализа узорака који су крајем маја, пред почетак летње сезоне, узети дуж бугарске црноморске обале показују да је квалитет морске воде одличан. Ово су у летовалишту Шкорпиловци у региону Варне изјавили министри животне средине и вода Петар Димитров,..
Почела је летња сезона у планинском одмаралишту Пампорово. Пуштене су у рад две основне жичаре до врха Снежанка. Од данас је отворен и туристички..
У јеку лета сви траже хладовину и место за освежење, а јул и август су најјачи месеци за хотеле и гостинске куће дуж горњег тока реке Арда. Шестог јула ће..
Променљиво облачно
Ведро