Бугарски национални радио © 2020 Сва права задржана

Избор из колекције Радио Бугарске

24. мај – најсветлији бугарски празник

| ажурирано 24.5.20. 08.56
Данас Бугарска обележава Дан словенске писмености‚ бугарске просвете и културе. Празник слова – овако смо још као деца називали 24. мај. То је дан на који изражавамо нашу захвалност према ствараоцима словенске азбуке‚ пресветој браћи Ћирилу и Методију‚ заштитницима Европе. И ако је писана реч – светлост‚ онда су нам двојица браће заиста даровали светлост спознаје и ретку срећу да се још од далеког 9. века дичимо и поносимо својом књижевношћу. Због тога су и љубав и пијетет према њима опстали кроз векове‚ а захвалност Бугара је преточена у једну од најдражих свим Бугарима песама која се ори тог празничног дана: "Корачај‚ народе препорођени‚ ка светлој будућности корачај…"

Живот и дело пресвете браће и дан данас изазивају научни интерес бројних њихових истраживача. Професор старобугарског језика и историје бугарског језика на Софијском универзитету "Св. Климент Охридски"‚ професор Искра Христова-Шомова подсећа на огромне заслуге двојице браће:

Одломак текста о Св. Ћирилу, рукопис на глагољици, Асеманијево јеванђеље (10-11. век), Житије Св. Методија (12-13.век)"Свакоме од нас‚ још из школских година‚ добро је познато да су они ствараоци словенске азбуке. Превели су прве најважније богослужбене књиге и увели богослужење на старословенском код западних Словена у Великој Моравској‚ данас Чешкој. Међутим‚ оно што су учинили као мисионари у једној земљи‚ проширило се на читав словенски свет"‚ истиче проф. Христова-Шомова.

Неки би можда оспорили значај прве азбуке коју су створила пресвета браћа – глагољице‚ пошто ју је нешто касније заменила ћирилица којом се служимо и дан данас. Још увек није пронађен одговор на питање зашто је‚ када и како дошло до те замене. У ствари‚ у основи ћирилице је грчка азбука која је прилагођена за потребе словенске речи и којој је додато преко 10 слова. Овим словима обележени су карактеристични словенски звукови каквих нема у грчком језику. Оно што је најважније‚ подвлачи проф. Христова-Шомова‚ јесте да је наша данашња азбука створена по узору на глагољицу која је стварно била савршена‚ јер је у потпуности одражавала специфику словенске речи.

Дело пресвете браће Ћирила и Методија не своди се једино на стварање азбука. Они су фактички изградили словенски књижевни језик. У то време су у Европи постојала два велика језика са вишевековном књижевном традицијом – грчки и латински. Ћирило и Методије створили су трећи књижевни језик – старословенски који је за нас‚ Бугаре – старобугарски‚ бар из два разлога. Као прво‚ поседује неке фонетске особине које јасно говоре да је тај језик одраз дијалекта управо бугарских Словена. Други разлог је да су сви сачувани писани споменици на том језику искључиво бугарског порекла.

Пошто су створили нови књижевни језик‚ пресвета браћа су приступила превођењу богослужбених књига. Према проф. Христовој-Шомовој Ћирило и Методије су не само изградили књижевни језик са властитим нормама. Они су тај језик обогатили хришћанском терминологијом која је очувана до данас. А њихови ученици које је цар Борис Први радо примио‚ основали су у Бугарској две књижевне школе: у Преславу и Охриду‚ у којима се одвијао просветитељски‚ преводилачки и књижевни рад. Стављен је почетак солидне за оно доба књижевне традиције која је прешла границе наше земље и уродила богатим плодовима у Русији‚ Србији‚ Румунији и другим земљама.

Дела апостолска, Влахо-Молдавски препис с краја 15. века, библиотека Зографског манастира и Јеванђеље по Јовану, рукопис на ћирилици, 15. век, пронађен у селу Башковце, Словачка












Ево шта још каже о пресветој браћи Ћирилу и Методију и о њиховом празнику 24. маја проф. Христова-Шомова:

"То је за нас најсветији дан и најсветији празник‚ јер су нам они отворили духовне хоризонте и зацртали пут даљег духовног и књижевног развоја. Стара је истина да чак и највећи и најславнији народи и царства могу да падну у заборав ако немају своју писменост. Трачани су рецимо имали снажна царства и значајну културу‚ али нису имали своју писменост‚ тако да су сви подаци о њима позајмљени из писаних извора других култура. Док ми имамо пуно разлога да се поносимо и славимо дело пресвете браће Ћирила и Методија. Јер се кроз векове дешавало да Бугарска буде снажна и велика‚ а онда - слаба и гажена‚ да за време једних владара проширује‚ а за време других – губи територије‚ али једно је сигурно – духовну територију коју су они извојевали за све нас‚ нико и никад не може нам одузети."

Савремена научна истраживања откривају нам нове податке о животу и делу светих Ћирила и Методија. Рад научника је много продуктивнији због олакшаног приступа старим и изузетно вредним књижевним споменицима. Професор Искра Христова-Шомова тврди да интересовање према делу Ћирила и Методија не јењава:

"Данас су бугарски стручњаци за истраживање словенских старина међу најбољима‚ а Бугарска је међу водећим земљама у свету‚ истиче проф. Христова-Шомова. На научним конференцијама‚ на великим међународним форумима говори се на бугарском. Бугарски се афирмише као један од основних међународних језика на великим славистичким симпозијумима. Последњих деценија бугарски научници и стручњаци урадили су бројна открића. На нашу велику радост‚ на катедри имамо младих колега који се континуирано баве овом проблематиком и који ће свакако наставити наша истраживања. Морам рећи да су њихови радови веома студиозни и темељити и да су многи од њих стекли заслужени углед у свету."

Превела: Катарина Манолова
Фотографије: Венета Павлова и лична архива проф. Христове-Шомове

Више из ове категориjе

Стојо Крушкин – један од првих бугарских гардијских музичара

Стојо Крушкин је рођен 25. децембра 1882. године у селу Бистрица, у близини Софије. Кад је Стојо имао око 15 година, дали су га једној богатој породици у Софији да им чува дете. У то време се загрејао за војне оркестре који су дефиловали по софијским..

објављено 31.5.20. 06.35

Песма „Велик је наш војник“ већ 19 година химна Војске Бугарске

31 . маја 2001 . годин е одлуком министра одбране је један од најпопуларнијих маршева у Бугарској проглашен за химну Војске Бугарске. Догодило се то на свечаном концерту војног дувачког оркестра на тргу Светог Александра Невског у Софији...

објављено 31.5.20. 06.00

Деца прикупила средства за копију брода „Радецки“

Попут храма подвига песника и револуционара Христа Ботева и његових четника, у дунавским водама крај Козлодуја величанствено се истиче музеј копија брода „Радецки“. Аустријски пароброд „Радецки“ изграђен је у Будимпешти 1851. године. У мају 1876. г...

објављено 30.5.20. 07.00