Развој политичких партија у Бугарској

После демократских промена из 1989. бугарски политички систем је прошао кроз две развојне етапе. Прва је била до 2001. и карактерише се двопартијским системом који се формирао око два блока – оног екс-комуниста који су кренули путем социјалдемократије и формирали Бугарску социјалистичку партију (БСП) и другог – десног Савеза демократских снага. Аналитичари сматрају да је то период снажне конфронтације и идеологизације. "Тема За и Против комунизма прикривала је борбу око прерасподеле ресурса у држави", изјавио је проф. Георги Карасимеонов на дискусији о развоју политичких партија у Бугарској коју су приредиле фондација "Фридрих Еберт" и Бугарска асоцијација за политичке науке. Тада је дошло до афирмисања модела партијског система чија су главна обележја огромна корупција и спајање партијских и економских интереса, што је, са своје стране, у основи првог озбиљног срозавања јавног поверења у домаћи партијски систем и настанка новог политичког субјекта какав је био Симеон Сакскобургготски и његова партија Национални покрет "Симеон Други" која се данас зове Национални покрет за стабилност и напредак. Тако је у ствари почео и други период чије је основно обележје вишепартијски систем и активније разматрање нових за јавност тема о економским стандардима, корупцији и моралу, о квалитету демократије. Управо тада се родио и нови за Бугарску коалициони облик управљања, формирана је и прва након демократских промена националистичка партија Атака.

"Бугарски партијски систем доживљава озбиљну кризу легитимитета – каже проф. Карасимеонов. – Она се карактерише нестабилношћу, јер је криза поверења у политичке партије огромна. Према различитим истраживањима између 8 и 10 одсто бугарских бирача има поверења у странке. Сви остали или се колебају, или не верују. Партије које су настале последњих неколико година су партије лидера, изузетно централизоване, са минималном унутарпартијском демократијом. Осим тога корени бугарских политичких формација нису у грађанском друштву. Последњих 20 година бугарска социјална структура је доживела драстичне промене. Немамо оне средње класе која је у основи западноевропских, америчких и других демократских партија. Према истраживањима бугарска средња класа чини око 10-15 одсто становништва. А када је народ, сликовито речено, "економски згњечен" он живи једино ради опстанка. Тамо где је човек приморан да саставља крај с крајем брзо се стварају и предуслови за формирање протестног потенцијала и стално тражење једног или другог месије, великог лидера. Кључни проблем бугарског партијског система јесте чињеница да је он и даље клијентелистичко корупционашки. Изјаве партије ГЕРБ да прекида везу између економске мафије, организованог криминала и државе, као и борба против корупције су добар знак. Таква је и жеља бугарског народа. Међутим и даље остаје питање да ли ће влада и партија ГЕРБ бити у стању да то остваре. Рано је да се каже. Нико не може да након годину дана управљања категорично тврди каква ће бити ситуација идуће године и да ли на следећим изборима 2013. нећемо видети неку нову трансформацију партијског система и настанак новог субјекта. Ја мислим да је ниша отворена за леву популистичку партију, јер се БСП у великој мери дискредитовала за време управљања тројне коалиције као партија која спроводи десну политику. Највероватније ће доћи до изражаја и тема о социјалној праведности."

Све што се дешава у Бугарској није изузетак из политичког живота источноевропских земаља, категоричан је професор Николај Генов, са Слободног универзитета у Берлину.

"Политички губитник у Источној Европи је социјалдемократија – каже он. – И у Пољској, и у Мађарској, и у Бугарској. Социјалдемократске партије су махом истиснуте од стране националистичких, конзервативнијих и либералнијих партија. Међутим, то није само источноевропски тренд. Видите шта се десило на изборима у Француској, у Великој Британији, шта може да се деси у Шпанији. Социјалистичке и уопште леве странке су изгубиле свој утицај. Нова левица са новим програмским пакетом из 90-тих година и почетка новог века тренутно није актуелна. Тј. оно што се дешава у Источној Европи – мислим на неку маргинализацију социјалдемократских партија – део је европског таласа преокрета политичких расположења бирача који одају предност либералним, конзервативним формацијама. А пошто је зависна од процеса у Европи и свету, Бугарска не може да се сматра изузетком."

Превод: Александра Ливен

Подели

Развој политичких партија у Бугарској

Више из ове категориjе

Привремени премијер преузеће и функцију привременог министра спољних послова

Румен Радев очекује да ће чути праве разлоге за предложене промене у Влади

Бојко Борисов: Нисам предложио Данијела Митова за министра спољних послова