Бугарски парламент усвојио ребаланс Буџета 2010

објављено 9.7.10. 12.23

Ребаланс је потребан, јер се очекује да ће приходи бити за 1 милијарду мање од предвиђених‚ наводи председница Посланичког одбора за буџет и финансије Менда Стојанова.

Фотографија: БГНЕС

Бугарски парламент усвојио ребаланс Буџета 2010. који предвиђа за скоро 2 милијарде лева (1 млрду евра) мање прихода у односу на одобрени крајем прошле године буџет‚ док су расходи повећани за 436 млн лева (218 млн евра). Прогнозирани буџетски дефицит износи 3‚9 одсто БДП‚ што је једна од најнижих стопа за ЕУ. "У условима кризе и динамичних процеса у свету на које Бугарска не може да утиче‚ прошле године нисмо могли да проценимо добро све последице по нашу привреду"‚ изјавила је за Радио Бугарску председница Посланичког одбора за буџет и финансије Менда Стојанова. Бугарска није једина земља ЕУ која је приморана да врши ребаланс буџета:

- Ребаланс је потребан, јер се очекује да ће приходи бити за 1 милијарду мање од предвиђених‚ наводи гђа Менда Стојанова. Анализе показују да је то последица сужавања привреде и смањене потрошње у Бугарској. Цифре у буџету 2010. смо планирали на основу прихода у 2007. и 2008.‚ када је потрошња била велика и донекле финансирана шпекулативним инвестицијама у грађевинарство и неке друге бранше. Нажалост‚ сада је ситуација потпуно другачија. Због тога су предвиђени већи дефицит (3‚9 БДП-а) и већи расходи за потпомагање социјално слабих‚ произвођача дувана‚ исплату закаснелих више од пола године плата запосленим у Бугарским државним железницама итд. Предвиђена су и допунска средства за инфраструктурне пројекте‚ првенствено за аутопутеве. Негде око 660 милиона лева /330 млн евра/ предвидели смо за неизмирена плаћања бизнису‚ због обавеза које је преузела претходна влада‚ рачунајући на високе буџетске приходе који нажалост нису прикупљени. Крајем 2009. показало се да су приходи за 7 милијарди лева мањи од планираних‚ што је довело до повећања расхода и буџетског дефицита. Истовремено смо редуцирали за око 900 млн лева (450 млн евра) буџетске трошкове појединих министарстава и ресора. Општине су такође преузеле свој део терета – оне ће добити за 100 милиона лева /50 млн евра/ мање средстава од планираних. Опозиција је тражила да се њихов буџет не дира‚ али ја лично сматрам да је то немогуће. У тешкој ситуацији у којој се налазимо, свако мора преузети свој удео кризе, укључујући и општине. Оне се стално боре за децентрализацију и сматрам да сада брзим корацима идемо управо ка томе. Међутим, децентрализација означава и преузимање одговорности.

Менда Стојанова је још навела да је након опширне анализе буџета Министарства здравства почетан захтев за смањење за 160 милиона лева није испуњен, чак је на име здравства издвојено додатних 26 милиона лева за лекове од животног значаја за онколошке болеснике, за вакцине итд. Међутим, гђа Стојанова сматра да нема основа за бригу што се тиче благо повећаног буџетског дефицита.

- Сматрам да то није велик дефицит, на позадини ситуације у осталим земљама-чланицама ЕУ и кризе у којој се налазимо. Својим ниским спољним дугом од 14,5 % БДП – једним од најнижих у ЕУ, Бугарска је у много повољној макроекономслој ситуацији. Озбиљније и одлучније активности до краја године на спровођењу реформи здравства, образовања и администрације пружиће нам реалне шансе да догодине испоштујемо захтев ЕУ за дефицит буџета од 3%.”

Ребалансирани буџет за 2010. г. нису одобрили посланици десноцентристичке Плаве коалиције у Народном собрању, према којој је он "пир у време кризе". Ипак, гласови владајуће партије ГЕРБ и гласови партије Атака били су довољни за усвајање буџета. Најватренији противник за време дебате била је лева опозициона Коалиција за Бугарску. За наш радио је посланик те коалиције и члан буџетског одбора Народног собрања Димитар Горов негативан однос левице објаснио овако:

- Овај ребаланс реално не решава ни један од проблема Бугарске, каже он. У ситуацији кризе и малих прихода, реално ми повећавамо трошкове. Велики проблем тог буџета је то што он ни на који начин не решава питање прихода. На позадини све већих трошкова нуде се мањи приходи за 2 милијарде лева. Ми смо у више наврата давали предлоге који би подстицали наплативост прихода, али ни један од њих није прихваћен. Необјашњива је рецимо, ситуација са фамозним 660 милиона лева за бизнис који би требало да се плате још 2009. године. Исплата новца је закаснила и то је била велика грешка владе, са негативним ефектом на економију. Мале фирме, подизвођачи великих су у том периоду реално пали под стечај.

Превод: Катарина Манолова, Албена Џерманова

По публикацията работи: Татјана Обретенова

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!