Поломије – планина испод равни

објављено 9.7.10. 12.39

Поломије – бајни кутак Бугарске

Фотографија: Венета Николова

На граници између плодне Дунавске равнице и Лудогорја, историјско-географске области у Североисточној Бугарској, у сливу реке Русенски Лом са припадајућим притокама налази се једно од ремек-дела природе – предео који код нас зову Поломије. Дунавска равница далеко није толико монотона као што то многи мисле. Тамо се одједном појављјују брежуљци са малим шумама, пољопривредним културама и пашњацима. И пре но што се човек навикне на тај призор, земља се неочекивано спушта десетак метара у подножје дубоких кањона са бројним удубљењима и пећинама. Са ове висине, изнад стеновитих формација, могу се видети блистава сребрна нит реке Русенски Лом и њене притоке Бели, Черни и Мали Лом које вијугају између изузетно лепих долина. Тај необични за наше географске ширине призор налази се у пределу који још зову "планину испод равни”.

У долинама заклоњеним од ветрова очуван је невероватан биодиверзитет.
Зато је на иницијативу локалних еколога део долина реке Русенски Лом и њених притока проглашен природним парком још 1970. године.
Ово дивно место је још увек неискварено масовним туризмом. Природни парк „Русенски Лом” је једно од 5 места у Бугарској са највећим бројем птица које гнезде у стенама. Изнад кањона лебде црне роде, беле кање, орлови кликташи. Сусрећу се и различите врсте буљина, а дубока стеновита удубљења су станиште око 25 врста слепих мишева. Место и околина обилују зеленилом листопадних шума, а на пољанама усред њих цвета око 16 врста дивних орхидеја. Ово природно богатство је само по себи велика туристичка атракција – каже Милко Берберов, директор природног парка „Русенски Лом”. Међутим, неконтролисани туризам представљао би озбиљну претњу за биљни и животињски свет. Иначе, лепо је да је ово подручје удаљено од великих одмаралишта‚ а овде обично долазе орнитолози, биолози или љубитељи природе.
- Подручје је добро познато орнитолозима као веома важно станиште птица од европског значаја, али су овде почели да долазе и љубитељи птица – наставља Милко Берберов. – Настојимо да контролишемо растући ток посетилаца у парку и да развијамо одрживи туризам. Једна од нуђених атракација је пловидба кануом низ реку Черни Лом за коју постоји велико интересовање. Путовање почиње од подножја средњовековне тврђаве Червен, успут туристи могу да уживају у дивним призорима‚ а након свакојаких препрека стижу до природног феномена – стеновитих манастира Иваново. Тренутно дирекција парка ради на уређивању нове екстремне екостазе крај села Нисово која стиже до великог стеновитог манастира у његовој околини.”
У стеновитим удубљењима у дивним долинама реке Русенски Лом и њених притока некад су живели монаси који су се доселили на ово подручје. У 13. веку они су усекли у кречњачке стене параклисе, манастире и ћелије на различитој висини. Током неколико столећа ово подручје је било један од највећих духовних и културних центара на бугарским просторима. Касније су монаси напустили пећине и удубљења, али су у њима очуване велелепне зидне слике и натписи. Ово непроцењиво историјско наслеђе је под заштитом Унеска и представља једну од најпознатијих туристичких знаменитости Бугарске. Већина некадашњих манастира у стењу није приступачна због лоше инфраструктуре. Међутим‚ за љубитеље екстремних доживљаја то је прави изазов. Експедиције до неких од манастира су права авантура испуњена неочекиваним обртима која пружа непоновљиво дружење са дивљом природом. Један од најлепших кутака овог подручја је село Нисово, у долини реке Бели Лом. У стенама код Нисова гнезде црне роде и сури орлови, а у околини села обитавају крда јелена, дивљих вепрова, зечеви и друге дивље животиње. У близини природног парка „Русенски Лом” налази се шумско газдинство „Батаклијата”.

Превела: Марина Бекријева

По публикацията работи: Венета Николова

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Поломије – планина испод равни

Више из ове категориjе

Министар Милошев очекује прекомерни туризам у Великом Трнову

У великом Трнову 10 земаља представља свој културни туристички потенцијал

Чаирска језера су као "суперхерој" за природу