Након покушаја вршења притиска на медије и лобирања науштрб друштва од стране народних посланика из владајуће партије ГЕРБ на кључним положајима, Народном собрању поднете су многе оставке, а уследиле су и хитне рокаде. Само годину дана након полагања заклетве посланици су сменили заменика председника Народног собрања, председника и заменика председника Здравственог одбора и председника Одбора за европска питања. За шефа последњег изабрана је 26-годишња Моника Панајотова, која је председник и омладинске организације партије ГЕРБ. „То је шанса, али и одговорност. То је и доказ да су млади људи у Бугарској важан ресурс у време кризе, а не само за време избора и њихов се потенцијал мора искористити“ , изјавила је у интервјуу БНР она. По њеним речима, у последње време се доста прича о моралу у политици, „али сматрам да у Бугарској тек почињемо да га градимо“, убеђена је Моника Панајотова.

„До сада су та два појма: „морал“ и „политика“ била узајамно искључива, навела је она. Све што тренутно ради ГЕРБ резултат је јасне позиције да су правила једнака за све. Нема „наших“ и „ваших“. Постоје радње и противрадње. То показује да први пут након транзиције ка демократији код нас постоји политичка снага која показује политичку вољу да бескомпромисно делује, чак и у случају да постоје само сумње, без доказане кривице. За мене морал означава бити заиста одговоран, стварати политику засновану на вредностима, уз реалне активности. Колико више поштених људи улази у политику, толико ће боље бити за Бугарску, да би се ствари заиста промениле. Промена зависи од индивидуалне промене сваког од нас, независно да ли смо у управљању, приватном или јавном сектору. Сваки је човек покретач друштва и зато мора да максимално даје од себе да бисмо ишли исправним путем.“

Моника Панајотова сматра да је смена људи на кључним положајима у Народном собрању врста санкције.

„За сада не постоји други механизам за опозивање народних посланика, подсећа она. Међутим, у овом случају битно је да постоји воља за наметањем санкција без доказане кривице, само због постојања сумње да је начињен погрешан корак. Битно је још и то што су посланици сами поднели оставку, као што је европска пракса, а нису чекали да на то буду приморани.“

Моника Панајотова је убеђена да захтев Лисабонског уговора о уској повезаности националних парламената и Европског парламента олакшава њен рад шефа Одбора за европска питања. По њеним речима и сада су посланици у Народном собрању у сталном контакту са бугарским посланицима у Европском парламенту који су веома активни у доношењу закона ЕУ.

„Лисабонски уговор увелико повећава улогу националних парламената. Пре но што буде прослеђен ресорским одборима Европског парламента, одговарајући нацрт закона обавезно се разматра од стране посланика у националном парламенту. Непосредни контакт са европским посланицима веома је значајан. Недавно је покренута заједничка иницијатива председнице Народног собрања Цецке Цачеве са европослаником из партије ГЕРБ у Европској народној партији Илијаном Ивановом о укидању ограничења за запошљавање радника из Бугарске у 10 земаља ЕУ. Европосланици су наши амбасадори у Бриселу и на њих се не треба гледати једино као на лица која примају високе плате, али немају везе са оним што се догађа у Бугарској. Уколико су наше међусобне везе активније, утолико брже ће напредовати Бугарска.“

Што се тиче њене нове функције Моника Панајотова каже:

„Према сваком изазову се односим веома одговорно, јер сам свесна да унапређење у хијерархији претпоставља више одговорности него ли предности. Даћу све од себе – енергију, време, квалитетан рад. Изузетно важна је самодисциплина. Позиција на којој се налазим, резултат је мог образовања и жеље да се тиме бавим као и великих напора које сам уложила. Од самог почетка сам део партије ГЕРБ, јер она пружа шансу младима и има политичку вољу да промени досадашњи менталитет и негативни однос према политици. Битно је да људи не буду индиферентни према ономе што се догађа, да учествују у политици, да прате процесе у њој и да буду коректив власти. ГЕРБ тежи да створи максимално транспарентан амбијент који открива наше слабости и недостатке и то је по мом мишљењу исправан начин на који се можемо благовремено поправити и развијати.“

У годинама транзиције доста младих Бугара је отишло у иностранство да студира или ради. О њима Моника каже:

„Ти су људи потребни Бугарској, земљи су неопходни активни и компетентни млади људи који се не боје да износе мишљење о важним питањима и који желе да промене своју земљу на боље. Они су напустили Бугарску, јер им се она није допадала. Сада је прави тренутак да се врате у домовину и да инвестирају у своју будућност овде.“

Превеле: Ана Андрејева, Албена Џерманова