Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Блага Одриза у Националном историјском музеју

Златне апликације из села Тополчане (у близини Сливена), 4. век п.н.е.
Фотографија: Венета Павлова

У Националном историјском музеју отворена је изложба "Блага Одриза". Ко су заправо Одризи? Реч је о једном од најмоћнијих трачких племена‚ а према историјским сведочанствима било их је преко 80. Први пут их спомиње старогрчки историчар Херодот‚ а поводом похода персијског цара Дарија Првог против Скита. Тада је персијски цар прошао кроз данашње бугарске територије које су биле насељене Одризима. Они су први успели да формирају снажну трачку државу‚ а заслуга за то приписује се њиховом владару Тересу. Према другом историчару – Тукидиду‚ Терес је први створио њихово опширно царство које је након повлачења Персијана обухватало већи део древне Тракије‚ тако да се на северу простирало до самог ушћа реке Дунав.

© Фотографија: Венета Павлова

Шлем с натписом „Сеуту“ и сребрни суд у облику шкољке с краја 4. века п.н.е., пронађени код града Шипка

Ево шта је за Радио Бугарску изјавио куратор изложбе Гаврил Лазов: "Први одриски владари с краја 6. и почетка 5. века пре нове ере почели су да се територијално интегришу пошто им је пошло за руком да одбију нападе скитских племена на североистоку‚ па су тако успели да стабилизују своју границу. Нешто касније је захваљујући једном класичном у она времена и надасве довитљивом политичком акту – династичком браку између трачког владара и скитске принцезе‚ закључено примирје. Тако су Трачани постепено почели да обједињују племена западно и јужно од њих. Када су стабилизовали и усталили своју територију‚ Одризи су почели да подижу и значајнија средишта. Познато је рецимо да је један од моћних одриских владара‚ Котис Први /383-359. г. пре Христа/ обилазио своје земље и одабирао сеновита‚ богата водом места да би тамо подигао сале за пирове у којима је разговарао са својим сановницима или приносио жртве боговима. Управо једну такву резиденцију проучавамо тренутно под руководством дра Ивана Христова‚ заменика директора Националног историјског музеја. Ова древна резиденција налази се на врху Козје Громаде у Средњој гори."

Резиденцију су користили одриски владари Аматок Други и Терес Други‚ који су владали после цара Котиса. Она се простирала на површини од 40 ари. Грађена је на надморској висини од око 1.200 метара‚ од прецизно обрађених‚ огромних камених блокова. И дан данас није познато како су ти блокови пренети до места градње.

© Фотографија: Венета Павлова

Керамички суд из 4. века п.н.е., село Тополчане

Што се тиче државе Одриза‚ она је егзистирала негде око 5 векова. Изложба пропраћује то раздобље преко 300 експоната који су својина Националног историјског музеја‚ Националног археолошког музеја у Пловдиву‚ као и археолошких музеја у Старој Загори‚ Јамболу‚ Сливену‚ Казанлаку и Новој Загори. Посетиоци могу да виде предмете који су припадали трачким племићима и њиховим породицама‚ војсковођама и личној гарди ордиских владара. Међу њима су изванредни узори трачке уметности – богато орнаментисани сребрни и златни судови‚ сребрни штитници за колено‚ златни накит‚ шлемови‚ оклопи‚ копља‚ мачеви‚ лепо исликана керамика. Неки од тих предмета пронађени су релативно скоро. Међу њима су филигрански израђени златни венац‚ као и прелепи сребрни ритони и посуђе са богате сахране имућног Трачанина који су пре неколико година пронађени приликом археолошких радова на подручју између села Маломирово и Златиница‚ надомак града Јамбола у јужној Бугарској.

© Фотографија: Венета Павлова

Сребрни позлаћени ритон пронађен између Маломирово и Златиница, 4. век п.н.е.

 

Превела: Катарина Манолова

По публикацията работи: Венета Павлова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Дан Арефата – дан уочи Курбан-бајрама

Уочи Курбан-бајрама муслимани широм света обележавају Дан Арефата који је најзначајнији део ходочашћа током којег се хаџије подсећају на стварање човека и милост Божју. Ове године тај дан пада у суботу, 15. јун, а муслимански верници га проводе у..

објављено 15.6.24. 07.30

Римски логор и гладијаторске игре на Фестивалу античког наслеђа „Орао Дунава“

Осамнаесто издање Фестивала античког наслеђа „Орао Дунава“ одржаће се између 14. и 16. јуна на две локације у околини Плевена – у колонији „Улпија Ескус“ у близини села Гиген и римском кастелу „Ад Путеа“ код села Рибен. Фестивал ће бити отворен 14...

објављено 14.6.24. 08.05

Историја древног и вечног Пловдива оживљава на међународном фестивалу

Међународни фестивал „Пловдив – древни и вечни: историја, етнологија, култура и уметност“ почиње данас у другом по величини бугарском граду, а трајаће до 16. јуна. На догађају који организује Удружење за реконструкцију историјских догађаја..

објављено 14.6.24. 07.30