Авантуристички дух, љубав ка дивљој природи, пуно стрпљења и добар фотоапарат – то вам је потребно да бисте пошли у фото-лов на најкрупнију из реда звери на територији Бугарске – мрког медведа.
Међу његовим основним обитавалиштима су Западни Родопи у јужним пределима земље, тик уз границу са Грчком. Независно од своје велике моћи Меда више воли осамљенички живот, избегава и животиње, и људе. Због тога вам је потребна срећа да бисте видели како се из мрака стишане шуме помаља његова силуета. Он воли да пирује са шумским воћем и инсектима, а понекад, ретко, једе остатке домаћих и дивљих сисара. Све чешће туристи из Британије, Француске и Данске долазе у Бугарску да би посматрали ретке и заштићене врсте птица. Сада за њих приређују и вечерње шетње у потрази за мрким медведом у његовом природном амбијенту. Све се то одвија у специјално изграђеним и обезбеђеним склоништима која су укопана у земљу. Изградили су их чланови Ловно-рибарског друштва града Девин, а пројекат је подржао Глобални еколошки фонд. Незабораван доживљај почиње кратким путовањем теренским аутомобилима, следи пешачки прелаз до неке од осматрачница у рејону где се медвед најчешће креће.
"Склоништа су дуга 6 метара и широка 2 метра – објашњава Владимир Пејков, стручњак за лов и риболов при Ловно-рибарском друштву града Девин. – Укопана су у земљу и имају звучну изолацију. Опремљена су лежајевима и дрвеним клупама, јер се понекад дуго чека док моћна звер не изађе из шуме. Обично улазимо у склониште око 5 часова поподне, а посматрање може да потраје до поноћи. Осим мрког медведа туристи могу да виде и друге дивље животиње – срну, племенитог јелена, вука, лисицу, јазавца и вепра. Организујемо и специјалне пешачке туре које почињу кратким путовањем – око пола сата – џипом а затим следи маршрута која је израђена према жељи туриста да виде неке одређене птице или сисаре. Претежно посматрају дивокозе."
Пешачке маршруте трају од 2 до 4 часа а поред дивљих животиња туристи посматрају и разноразне представнике птичијег света. То су сури орао, тетреб, лештарка, планински детлић и тако даље. Љубитељи адреналинских доживљаја могу да посматрају и телескопом са око 500 метара висине како медведица брине за младунчад у свом брлогу, а искусан водич може да вас води траговима шумске звери. Интересовање изазивају и обележја на стаблима која мрки медвед оставља канџама, комуницирајући тако са осталим обитаваоцима шуме и најављујући свима да је он господар ове територије. Међу туристичким атракцијама је и посета Медвеђој пећини.
"Она се налази на око 30 километара од града Девин. То је сува пећина, дуга око 100 метара и висока 5 – каже Владимир Пејков. – Почиње огромном двораном, те се затим сужава. У прошлости она је била скровиште пећинског медведа. Доказ тога су пронађени у њој остаци – лобање, зуби и сл. Научници су истражили пећину и открили остатке пећинског леопарда који је живео пре 30.000 година у Родопима. Обилазак укључује и око 30-минутно путовање џипом и затим 20-минутно пењање стрмом и тесном стазом, која одводи до пећине, где се и сада могу видети кости разних животиња. Данас мрки медвед свраћа у ову пећину само у хладним зимским данима."
Туристи могу да посете и специјализовани музеј медведа недалеко од сликовитог Триградског кањона у Западним Родопима.
"Ту је на великим таблама објашњено све о животу медведа. Можете чак рукама додирнути отиске шапа мрког медведа и других животиња, да видите чиме се храни Меда – објашњава доктор Дијана Златанова из Удружења за дивљу природу "Балкан" и стваралац музеја. – Део експозиције су и две интерактивне плоче које пружају информацију о мрком медведу. У музеју можете видети фигуре мајке са младунчетом у реалним димензијама. То је еколошка скулптура, јер је израђена од старих новина, картона и дрвених летвица."
Превод: Александра Ливен
Велико Трново је град с највише културно-историјских знаменитости у Бугарској. Нема човека у Бугарској ко је дошао у Трново, а да није осетио велико узбуђење, а страни туристи остају одушевљени архитектуром, сачуваним духом некадашњег Трновграда и..
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади,..