17. септембра у календару Бугарске православне цркве обележава се дан светих мученица Вере, Наде, Љубави и њихове мајке Софије, које су погинуле у жестоким мукама за Христову веру.

Оне су живеле у Риму, у доба владавине цара Адријана. Софија мудра, како јој и име каже (софија – мудрост), остала је удовица, али је као хришћанка добро утврдила и себе и кћери своје у вери Христовој. А назвала их је према најдрагоценијим хришћанским врлинама – Вера, Нада и Љубав. Адријан је жестоко прогањао хришћане и чим је сазнао за ову породицу наредио је да их ухвате и доведу у дворац. У време када се мучитељска рука царева пружила на добродетељни дом Софијин, Вера је имала 12, Нада 10, а Љубав 9 година. Изведене пред цара оне све четири, држећи се за руке "као венац исплетени" смерно али одлучно су исповедале веру у Христа Господа и одбијале да приносе жртве паганској богињи Артемиди. Пред страдање је мајка саветима храбрила кћери своје да би истрајале до краја. "Ваш небесни Љубитељ Исус Христос јесте здравље вечно, красота неисказана и живот бесмртни. И када тела ваша буду муком уморена, Он ће вас обући у нетрулежност, и ране на вашим телима ће засијати на небу као звезде." Адијан је подвргавао љутим мукама све једну по једну – најпре Веру, па Наду, па Љубав. Тукли су их, секли, бацали у огањ и у врелу смолу, а најзад једну за другом мачем посекли. Ништа није могло да их од Христа удаљи те су са радошћу и смрт примиле. Софија је узела мртва тела својих кћери, однела их ван града и тамо сахранила. Остала је на гробу њиховом три дана и три ноћи молећи се Богу и томе предала дух свој Богу хитајући у рајска насеља, где су је чекале блажене душе њених славних кћери.