Кажу да је смрт кадра да и ледено срце отопи. Губитак блиске особе у стању је да преокрене живот. Тада се човек неретко предаје размишљањима о животу и смрти и постаје свестан најдрагоценијег дара Творца света – љубави. Љубав оживотворује и дане испуњава истинским радостима. Бог је љубав и зато љубав никада не умире. Она не умире ни после смрти наших блиских особа, већ одржава живу успомену о њима. Вођени истом том љубављу, верници приносе молитве Богу за упокојене: „Усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање“. То је молитва коју православни свештеници упућују у данима када одајемо пошту преминулима, дакле на Задушнице, које увек падају у суботу: пред Велики пост, пред Духове и пред Аранђеловдан.

„Задушнице у новембру које су највеће задушнице у Бугарској увек падају у суботу пред Аранђеловдан, празник Светог Аранђела Михаила и осталих арханђела који су невидљиви хранитељи и помоћници људске душе, објашњава богослов Дарин Алексијев. - По учењу Цркве сваки човек кад крштењем постане хришћанин, добије свога анђела који се назива чувар душе и тела. После смрти, сваког човека опет прати анђео на путу преласка са овоземаљског у оноземаљски свет. Верује се да је то дужност Аранђела Михаила.“

Хришћани верују да после смрти човекова душа прелази са димензија земаљских ка димензијама вечног живота. Када прође 40 дана после смрти, душа се изводи пред суд где Бог јој досуђује делимичну награду или казну зависно од почињених земаљских дела:

„Последњи и коначни суд који ће бити изведен над људима је тај који ће бити на дан Страшнога суда, каже Алексијев. - Ми верујемо да дотле наше молитве могу да помогну душама наших упокојених блиских особа. Зато на Задушнице верници одлазе у цркву, уписују у читуљу имена у Господу уснулих предака и пријатеља која свештеник чита на литургији или помену. Затим се по старом обичају у цркви или на гробљу очитавају молитве, приноси се хлеб и вино.“

На задушнице верници поштују обичај да не раде никакве кућне послове.

„Чишћење куће, прање и све друге кућне послове можемо да обавимо претходног или следећег дана, али никако на Задушнице, објашњава богослов. - Тај је дан посебно одвојен за одавање поште душама упокојених наших блиских особа. У свим осталим данима године имамо довољно времена да се бавимо свакидашњим пословима, али се тога дана морамо присетити да има ствари које су судбинске и никога неће мимоићи.“

Дарин Алексијев је аутор издања које се зове „Православна књига о вечном животу“:

„У њој су подробно дате молитве које се до 40. дана после смрти блиског читају за упокој његове душе. Описује се и шта треба урадити на сам 40. дан после смрти, затим 3 месеца, односно 6 месеци после смрти, годину дана касније и тако даље, које обавезе имамо према упокојенима. Видно је да премда се сматрамо припадницима хришћанског народа, не познајемо у танчине традицију. Смисао књиге је да помогне верницима да држе каноне Православне цркве.“

Превела: Ана Андрејева