Двадесет трећег новембра Бугарска православна црква свечано обележава празник катедралног храма Светог Александра Невског. То је дан Светог кнеза Александра Невског чије се мошти чувају у храму. По речима архимандрита Јоана Стојкова, на дужности ефимерија храма, са ликом свеца на застави руска војска је ушла у Ослободилачки руско-турски рат 1877-1878. г. Катедрала је изграђена у знак захвалности руском цару Александру II и руском народу који су ослободили Бугарску од петовековне османске владавине. Решење о изградњи храма донела је Оснивачка народна скупштина у старој престоници Трнову 1879. г. Средства за изградњу скупљао је цео народ.
Камен темељац је стављен за време владавине кнеза Александра Батенберга 19. фебруара 1882. Изградња под руководством истакнутог руског архитекте Александра Померанцева почела је 1904. и потрајала осам година. Зидне слике и иконе дело су 36 бугарских и руских уметника, као и чувеног чешког сликара Ивана Мрквичке. Иконостаси, архијерејски и царски трон, амвон и читав под израђени су у бизантијском стилу и са старобугарским мотивима. Коришћени су најквалитетнији мермер, алабастер и оникс који је добављен из Бразила.
Мозаике је пројектовао проф. Антон Митов. Италијански и бугарски мајстори каменодељци израдили су спољашњу облогу, а аутор орнамената на фасади је скулптор Вилем Глос. У изградњи и украшавању храма активно је учествовао и истакнути бугарски архитекта Јордан Миланов. Централна купола и звонара су позлаћене. Године 2003. средствима Министарства културе Русије позлата је обновљена. Крипта храма претворена је у филијалу Националне галерије ликовних уметности где су представљени највреднији обрасци бугарског иконописа.
"Храм је освештан 1924. године од 12. до 14. септембра, прича архимандрит Јоан. - За тај свечани догађај позвани су руски архијереји и високи гости из Русије који су узели молитвено учешће у богослужењу и освештавању храма. Данас се сваки Бугарин сматра дужним бар једном у животу да уђе у тај храм и да се захвали Господу на слободи. Врата су му целог дана широм отворена."
Верници и гости из целог света стално посећују патријаршијски храм и диве се његовој архитектури и украсу. Испред левог олтара верници се моле чудотворној икони Свете Богородице. Незабораван осећај је и слушати анђеоске гласове хора за време литургија. Унутрашњост храма импресионира својим димензијама – преко 3.000 квадратних метара, где се за празничне службе окупља до 5.000 људи. Од изградње храма до 1984., када је подигнут Храм Светог Саве на Врачару, Софијски храм је највећа активна православна црква на Балкану.
"Желео бих да поздравим све Бугаре и православне хришћане и нек заједно са нама славе светли празник Светог кнеза Александра Невског", поручио је архимандрит Јоан Стојков.
Превод: Александра Ливен
Пре 26 година, 30. септембра, на иницијативу Бугарске православне цркве (БПЦ), у Софији је сазван Свеправославни сабор како би се помогло у превазилажењу раскола међу нашим свештенством. Упркос наговорима васељенског патријарха Вартоломеја, бугарски..
Током ископавања у великом каналу античког града Хераклеја Синтика пронађена је глава која припада статуи откривеној пре неколико дана. Пребачена је у музеј у Петричу, где ће је преузети рестауратори. „Ово лето је било јединствено“, рекао је професор..
Од 23. до 28. септембра, Софија и Видин ће бити домаћини Седме међународне конференције о римским дунавским провинцијама на тему „Погранични предели уз реку Дунав – Frontier landscapes along the Danube“, преноси БНР Видин. Иницијатива за дискусију о..
У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и..
Волонтери се укључују у чишћење и обнову манастира Светог Спаса поред врха Бакаџик. Акција, која се одржава данас, 2. новембра, организовао је председник..
Облачно