Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Празник катедралног храма Светог Александра Невског

Централна купола и звонара храма Светог Александра Невског су позлаћене. Године 2003. средствима Министарства културе Русије позлата је обновљена.
Фотографија: Венета Павлова

Двадесет трећег новембра Бугарска православна црква свечано обележава празник катедралног храма Светог Александра Невског. То је дан Светог кнеза Александра Невског чије се мошти чувају у храму. По речима архимандрита Јоана Стојкова, на дужности ефимерија храма, са ликом свеца на застави руска војска је ушла у Ослободилачки руско-турски рат 1877-1878. г. Катедрала је изграђена у знак захвалности руском цару Александру II и руском народу који су ослободили Бугарску од петовековне османске владавине. Решење о изградњи храма донела је Оснивачка народна скупштина у старој престоници Трнову 1879. г. Средства за изградњу скупљао је цео народ.

© Фотографија: Дарина Григорова

Камен темељац је стављен за време владавине кнеза Александра Батенберга 19. фебруара 1882. Изградња под руководством истакнутог руског архитекте Александра Померанцева почела је 1904. и потрајала осам година. Зидне слике и иконе дело су 36 бугарских и руских уметника, као и чувеног чешког сликара Ивана Мрквичке. Иконостаси, архијерејски и царски трон, амвон и читав под израђени су у бизантијском стилу и са старобугарским мотивима. Коришћени су најквалитетнији мермер, алабастер и оникс који је добављен из Бразила.

© Фотографија: Дарина Григорова

Мозаике је пројектовао проф. Антон Митов. Италијански и бугарски мајстори каменодељци израдили су спољашњу облогу, а аутор орнамената на фасади је скулптор Вилем Глос. У изградњи и украшавању храма активно је учествовао и истакнути бугарски архитекта Јордан Миланов. Централна купола и звонара су позлаћене. Године 2003. средствима Министарства културе Русије позлата је обновљена. Крипта храма претворена је у филијалу Националне галерије ликовних уметности где су представљени највреднији обрасци бугарског иконописа.

"Храм је освештан 1924. године од 12. до 14. септембра, прича архимандрит Јоан. - За тај свечани догађај позвани су руски архијереји и високи гости из Русије који су узели молитвено учешће у богослужењу и освештавању храма. Данас се сваки Бугарин сматра дужним бар једном у животу да уђе у тај храм и да се захвали Господу на слободи. Врата су му целог дана широм отворена."

© Фотографија: Дарина Григорова

Верници и гости из целог света стално посећују патријаршијски храм и диве се његовој архитектури и украсу. Испред левог олтара верници се моле чудотворној икони Свете Богородице. Незабораван осећај је и слушати анђеоске гласове хора за време литургија. Унутрашњост храма импресионира својим димензијама – преко 3.000 квадратних метара, где се за празничне службе окупља до 5.000 људи. Од изградње храма до 1984., када је подигнут Храм Светог Саве на Врачару, Софијски храм је највећа активна православна црква на Балкану.

"Желео бих да поздравим све Бугаре и православне хришћане и нек заједно са нама славе светли празник Светог кнеза Александра Невског", поручио је архимандрит Јоан Стојков.

Превод: Александра Ливен



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Дан Арефата – дан уочи Курбан-бајрама

Уочи Курбан-бајрама муслимани широм света обележавају Дан Арефата који је најзначајнији део ходочашћа током којег се хаџије подсећају на стварање човека и милост Божју. Ове године тај дан пада у суботу, 15. јун, а муслимански верници га проводе у..

објављено 15.6.24. 07.30

Римски логор и гладијаторске игре на Фестивалу античког наслеђа „Орао Дунава“

Осамнаесто издање Фестивала античког наслеђа „Орао Дунава“ одржаће се између 14. и 16. јуна на две локације у околини Плевена – у колонији „Улпија Ескус“ у близини села Гиген и римском кастелу „Ад Путеа“ код села Рибен. Фестивал ће бити отворен 14...

објављено 14.6.24. 08.05

Историја древног и вечног Пловдива оживљава на међународном фестивалу

Међународни фестивал „Пловдив – древни и вечни: историја, етнологија, култура и уметност“ почиње данас у другом по величини бугарском граду, а трајаће до 16. јуна. На догађају који организује Удружење за реконструкцију историјских догађаја..

објављено 14.6.24. 07.30