Четрдесет километара од Софије налази се Драгоманска бара. Данашњи еколози тврде да је још пре једног столећа ту била једна од најбоље проучених влажних зона Бугарске. И данас се прича како је овде било могуће покупити до 20.000 јаја дивљих птица годишње која су се затим нудила на продају на пијацама Софије. Након вештачког одводњавања мочваре које је потрајало неколико деценија, у 90. годинама минулог века ова највећа кршка влажна зона у Бугарској постепено се враћа свом првобитном стању. Велику заслугу за то имају природњаци из Удружења за дивљу природу „Балкан.“ Координатор пројекта о очувању биодиверзитета Драгоманске баре је Андреј Ралев. Он прича о постепеном враћању живота у тој влажној зони:

„Птице су веома брзо настаниле обновљене територије Драгоманске баре. Сваке године посматрамо њихов повратак. У 90-им годинама почеле су да се гнезде патке. Букавца небогледа смо овде приметили да савија гнезда у 2005. Следеће године појавиле су се и мрке (црвене) чапље. Од 2007. колонија чапљи укључује 3 врсте: мрку, сиву и велику белу чапљу. Поред биосферног резервата језера Сребрна чапља се гнезди и у Драгоманској бари. Досада смо регистровали 230 врста птица. Занимљивије је то што смо утврдили гнеждење 126 њих.То је заиста непроцењиво богатство. Углавном четири врсте растиња живи у мочвари. То су барска трска, шевар, шаш и обални тршћак. Опис овог места отпре 100 година отприлике одговара данашњем стању – обиље растиња, водена огледала, нека од њих прекривена белим локвањем. После одводњавања нестао је и бели локвањ. Ми смо га успели вратити у неке делове мочваре. Веома интересантна врста је и мехураста водена замка која је карниворна биљка, а била је нестала на територији Бугарске у задњих 80 година. Ми смо генетски материјал пренели из делте Дунава и већ је могуће видети како ова биљка која насељава стајаће воде, успева у Драгоманској бари. Донели смо 300 коренова биљке, а тренутно овде има више од 14.000 таквих мехурастих водених замки.“

По речима Андреја Ралева, пажњу завређују и водоземци, претежно разне врсте жаба. Према екологу, овде је можда највеће станиште жабе чешњарке која се тако зове због слузи које луче њене жлезде, а која непријатно мирише на бели лук. Поред водених корњача у оближњој планини Чепан има и доста врста које воле суво и пропусно земљиште на осунчаним положајима. Андреј Ралев описује Драгоманску бару као место пријатно за шетњу усред природе:

„Изградили смо мостове на дрвеним стубовима усред мочваре. Њихова дужина је отприлике 500 метара. Преко тих мостова посетиоци могу да уђу у бару и посматрати птице, а да при томе их не узнемиравају. Имамо и осматрачницу за птице. Године 2009. отворен је Центар за заштиту влажних зона који је смештен у дому културе Драгомана. Са члановима тог центра извели смо ремонтне радове и тренутно је тамо на располагању посетиоцима сала са 30-40 седишта. Приредили смо и експозицију са занимљивим играма за децу које унапређују њихове спознајне способности. Организујемо излете за ђаке – доста успешно сарађујемо са неким школама из Софије и оближњих места. Највеће интересовање показује се за групе које посматрају птице. Скоро све орнитолошке туре које крећу из Софије пролазе кроз Драгоман. Од посебног интереса овде су букавац небоглед и патка њорка, позната још и као обична њорка или црнка. У целој Европи та врста птице веома је ретка док је у Драгоманској бари скоро сигурно да ће је посетиоци видети.“

Андреј Ралев прича и о Алдомировској мочвари која је удаљена свега 3 километра од Драгоманске баре. Она је имала сличну судбину, дакле и она је била вештачки одводњена у току неколико деценија. Удружење за дивљу природу „Зелени Балкан“ планира да се и тамо ангажује радовима на враћању првобитног природног стања те баре.

„Тренутно велики проблем стварају отпадне воде Драгомана, каже Андреј Ралев. - Оне се уливају у Драгоманску бару и мада их она до неке мере сама очишћава, пошто су мочваре најбољи еко системи што се прочишћавања воде тиче, ипак се гомилају прилично велике количине органских материја. Помажемо општини Драгомана у изградњи станице за пречишћавање воде. Ми смо предложили примену технологије вештачке влажне зоне. То би била једна мања мочвара, недалеко од Драгоманске баре коју би било много јефтиније изградити и одржавати. Надамо се да ће то бити прво постројење таквих димензија у Бугарској“.

„Карсне мочваре су прилично ретка појава у свету, појашњава експерт. - На примеру Драгоманске баре ми покушавамо да урадимо нешто што досад нико није радио. Наиме желимо да докажемо економску корист од заштите влажних зона. Први експеримент који смо извели је производња пелета за грејање од трске и шевара. У мочвари је доста тршћака. Треба га само окосити зими када нема птица, јер се оне у пролеће опет враћају у те пределе.“

Превела: Ана Андрејева

Фотографије је уступило Удружење за дивљу природу „Зелени Балкан“