У Националној уметничкој галерији у Софији приређена је изложба, oтворена до краја јануара 2011. године која је посвећена 200. годишњици рођења великог бугарског уметника, иконописца и фрескописца из доба Препорода Захарија Зографа. Рођен је 1810. у Самокову, у близини Софије. Његов отац Христо Димитров који је учио иконографију на Светој Гори, основао је чувену Самоковску уметничку школу. Обучио је зографском сликарству два своја сина Димитра и Захарија. Отац је био и у Бечу где се упознао са тамошњом уметничком традицијом. У домовину је донео велику колекцију европских гравира коју је Захари Зограф касније употпунио. Гравире које су често пута репродукције дела чувених сликара, представљају својеврстан мост за ширење стваралачких идеја, тема, сижеја. Дакле, Захари Зограф је имао прилику да се упозна како са источноевропском, тако и са западноевропском уметношћу, а је то било више деценија пре Ослобођења Бугарске от петовековне османске владавине. Средином 30-их година 19. века он се настанио у Пловдиву и тамо је неко време узимао часове код двојице француских сликара.

© Фотографија: Венета Павлова

Аутопортрет Захарија Зографа и портрет братовљеве жене сликара Христијаније

„Али, најбитније је да је Захари Зограф био изузетно самосталан, креативан и талентован сликар – каже Доротеја Соколова, кустос изложбе. – Он је први велики уметник у историји бугарске ликовне уметности. Био је невероватно прецизан према материјалима, техници, скицама на папиру. Његово стваралаштво уводи бугарску уметност у токове европске уметности. То је Захари Зограф постигао сам, уз занемариву помоћ француских сликара који су једноставно охрабрили његове прве кораке у световној уметности. Он је новатор сликарским језиком, стилом и садржајем и зато се сматра зачетником бугарске уметности новог доба. Захари Зограф је осликао први портрет једног бугарског интелектуалца – познатог духовника и просветитеља Неофита Рилског чији је ученик био. Сликарев аутопортрет који је први те врсте, налази се на једној фресци. Захари Зограф је створио и први женски портрет. Сликао је жене које зраче посебним шармом, обучене у необично лепе костиме. Његови прикази Богородице су дивни, као и иконе Св. Катерине и Св. Варваре, најлепших међу светицама. Пејзажи, сликање актова и мртве природе и сликање по моделу су најречитији доказ о радикалном прелазу из уметности касног Средњег века у уметност новог доба, на цртање и сликање по моделу. А дела Захарија Зографа су заиста веома експресивна, пуна продорне снаге у изражавању психичких стања и расположења, што је типично само за уметника изванредног талента и сензибилитета који није завршио академско школовање и није био под утицајем сликарства других мајстора. У стваралаштву Захарија Зографа долази до изражаја велика идеја бугарског Препорода – уклапање у културу којој ми начелно припадамо.“

© Фотографија: Венета Павлова

Богородица са Христом Младенцем, Свети Георгије

На импресивној изложби поводом обележавања 200. годишњице рођења Захарија Зографа приказан је његов познати аутопортрет који је најскупља слика у уљу у колекцији Националне уметничке галерије. Импресивно делује на посетиоце и изврсни реалистични портрет братовљеве жене сликара Христијаније. Изложена су и његова бројна графичка дела, цртежи и скице. Овде су на једном месту окупљене иконе са експресивним ликовима великог стилистичког набоја и изванредног колорита којима су осликане различите цркве у Бугарској. Изложени су и плакати са дивним фрескама Захарија Зографа у храмовима и манастирима.

© Фотографија: Венета Павлова

Точак живота, Свеци ратници (Преображенски манастир)

„Своје прве зидне слике створио је у цркви Богородице Благовести у Асеновграду и оне су велике уметничке вредности – наставља Доротеја Соколова. – Године 1840. осликао је фреске у цркви Св. Николе Бачковског манастира по којима је постао познат. Тамо се налази и запажена композиција фрескописца „Страшни суд“ са аутопортретом и ликовима блудница из пакла. Савременици Захарија Зографа су били убеђени да је он уствари насликао ликове кочоперних, накинђурених жена и господа и имућних газда из Пловдива, али у савременим оделима. У Рилском манастиру велики мајстор је створио право ремек-дело. Године 1844-45. главна црква обитељи – Рођење Пресвете Богородице је први пут украшена зидним сликама. Он је осликао куполе храма. Бугарски зографи дотле нису радили на толико великим површинама у грађевинама са толико сложеном архитектоником. Захари Зограф је то учинио врло вешто и мајсторски, а при том и прелепо, користећи технику фрескосликарства, а не уљану технику.“

Захари Зограф је осликао и Тројански и Преображенски манастир код Великог Трнова. При крају живота је радио у Лаври светог Атанасија на Атосу, Зографском манастиру и у Кареји. Осликао је и храмове у Асеновграду, Пловдиву, Пернику, Габрову, Враци, Штипу, Велесу, као и велики број портрета у свом родном месту Самокову где је умро од тифуса у 43. години живота. Богата кореспонденција Захарија Зографа са многим знаменитим људима недавно је објављена у издању Бугарске православне цркве.

Превела: Марина Бекријева