Највећа опсерваторија у Југоисточној Европи налази се на врху Рожен у планини Родопи. У питању је Национална астрономска опсерваторија на Рожену која се налази 30-так км од Смољана.

Велике звездане гомиле‚ јарке маглине‚ далеке галаксије – све су то призори‚ од којих човеку стане дах због непрегледног света Васионе‚ чији је незнатан делић свако од нас. Ако желите само за трен да премостите растојања светлосних година и да завирите у тајне и загонетке свемира‚ можете посетити опсерваторију. Овде бугарски астрономи посматрају небеска тела, која су део Сунчевог система и далеких галаксија. Они ће посетиоцима испричати о најновијим космичким открићима‚ историји телескопа, а показаће им и највећи телескоп у опсерваторији.

Опсерваторија на Рожену отворена је далеке 1981. г., а није случајно подигнута на том месту. Њени пројектанти су узели у обзир да се опсерваторије начелно граде на високим местима, да би се неутралисао утицај приземног загађеног ваздуха, као и да треба да буду довољно удаљене од индустријских загађивача и светлости великих градова. Осим кристално чистог ваздуха, други захтев је да регион буде са највише јасних ноћи у години. Тако се испоставило да је управо врх Рожен који се налази на надморској висини од 1.750 метара, најпогодније место за изградњу тог комплекса. Он је подигнут тако да може да издржи снажне потресе земље јачине од 7-8 степени по Рихтеровој скали. Ипак, његова највећа знаменитост је телескоп са пречником 2 м који је веома добро опремљен и саобразно својим димензијама‚ може да ради у свим областима посматрачке астрофизике.

„Иако је телескоп тежак 80 тона, мотор који га покреће је јачине само 150 вати“, каже начелник комплекса Никола Петров.

Тежак је 80 тона, а мотор који га покреће је јачине 150 вати. „Другим речима, много је слабији од једног фена за косу, каже у шали начелник комплекса Никола Петров. - Годишње нас посети око 10.000 туриста. Веома често долазе деца, али и гости из иностранства. Опсерваторија је отворена за посете сваког радног дана, током целе године. Навече, када је небо јасно, посетиоци могу да помоћу мањег телескопа директно посматрају неке интересантне објекте и појаве. Веома занимљиво је посматрати Месец. Такође, планету Јупитер, а ујутру веома добро види се Сатурн. Посетиоце фасцинирају велике звездане гомиле и маглине које су заиста лепе. Добро се види и галаксија Андромеда. Имамо посебан телескоп искључиво за посматрање Сунца. Он као да ствара помрачење Сунца што омогућује да се посматрају протуберанце – ватрени језичци
који се подижу изнад хоризонта Сунца.“

Најудаљенији објекти које можемо посматрати телескопом су галаксије далеке 6 милијарди светлосних година.Замислите само – брзина светлости је 300.000 км у секунди! Телескоп за ноћно посматрање произвела је немачка компанија Карл Цајс Јена, а телескоп за посматрање Сунца је домаће производње. Ипак, основни рад научника опсерваторије није везан само пружање информација и праћење туриста приликом обиласка. У астрономском комплексу спроводе се продубљена истраживања у области астрофизике у сарадњи са најпознатијим космичким центрима у свету. Посебна пажња посвећује се проучавању астеорида и комета у циљу праћења њихове путање и раног упозоравања о евентуалном судару са Земљом. Никола Петров прича још да туристи редовно питају о разним небеским формацијама. А дежурно питање које не да миру и научницима је „Да ли сте посматрали неидентификовани летећи објекат?“

„У ствари, нисмо посматрали ванземаљце, али то још не значи да ван планете Земље не постоји живот, објашњава г. Петров. Већина астронома сматра да ћемо наредних неколико година 100% доказати постојање ванземаљског живота у нашем Сунчевом систему. Ради се не о другим цивилизацијама, већ о микроорганизмима који се могу срести у срединама које се сада сматрају негостопримљивим за живот. А зашто не и на Марсу! Нове теорије показују да се живи организми могу срести чак и на планети Нептун, чија је површина потпуно залеђена. Сателити који пролазе близу ње фотографишу воду у течном облику што је један од услова за живот. Тачније, ради се о гејзерима који избацују воду на висину изнад 100 км“, каже Никола Петров.

А уколико туристи желе да се осете ближе неба, могу да изађу на терасу око куле опсерваторије са које се пружа диван панорамски поглед на благе и бескрајне обронке планине Родопи.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Венета Николова