Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Здравља, живота и лепог времена никад доста

У цркви Ваведења Богородичног у Благоевграду свештеници освештавају 3 хиљаде теглица меда поводом празника Светог Харалампија
Фотографија: БГНЕС

Лепо народ каже: „Здравља, живота и лепог времена никад доста”. И још: „Здравље је највеће богатство”. Да би стекли и чували то непроцењиво благо, Бугари су установили бројне празнике и ритуале везане за њих. Неки се обреди и данас обављају, а пре свега из љубави према традицији и са вером да, ако не помогну неће ни одмоћи. Према календару Бугарске православне цркве 10. фебруар је дан Светог свештеномученика Харалампија који је примио мученичку смрт за веру Христову, а који је у народу сматран господарем свих болести.

У различитим областима Бугарске празник Светог Харалампија је познат под разним именима –Хараланпеј, Араланпеј, Кугиндан. До почетка 20. века он је био веома популаран у Североисточној Бугарској, Тракији, на подручју Родопа и у насељеним местима у близини планина Рила и Пирин. У неким селима поштује се и данас. У нашем народу се некад говорило: „Араланпеј прекађује земљу”, јер се она тако загрева и може да се обрађује. Најважнија је, међутим, власт Св. Харалампија над болестима. „Он шаље болести људима и отима их, одводивши их на пуста места где их држи затворене.” А најстравичнија од њих је куга коју је светитељ, како казује легенда, везао са 9 синџира. Под утицајем народне вере, на иконама је Свети Харалампије приказан како туче кугу. Веровало се да се она појављује у лику маторе и ружне жене, ћупаве косе и са дугим ноктима. Била је толико стравична да ко год би је видео, умро би. Свети Харалампије никад није уводио кугу у куће удовица и сирочади, а само тамо где је било издајица, лопова и лоших људи. По бугарској народној митологији та ужасна болест је настала на дан Св. Атанасија који се у бугарском народном календару зове Атанасовдан и слави се 18. јануара. Кренула је по свету, али ју је Св. Харалампије оковао и умирио. Друга легенда казује да су Св. Антоније и Атанасије победили страховиту старицу. Зато се и данас, у неким насељеним местима о дану Светог Антонија /17. јануара/ обављају исти ритуали, карактеристични за празник Светог Харалампија.

У бугарској фолклорној митологији све људске болести и патње имају тајна имена. У народним бајкама и легендама то су невидљива створења која живе на крају света – тамо где господаре виле и друга митска бића. У великом броју народних песама могу се пропратити неизбрисиви трагови које су у народној свести остављале епидемије болести. То је услед честе појаве епидемија куге, колере и других болести. Према народном веровању, болести су Божја казна за почињене грехе, оне долазе и одлазе по Божјој вољи. Зато су људи настојали да ове више силе умилостиве специјалним празницима, уз даривање магијских предмета и приношење хране. На дан Светог Харалампија жене устају рано и месе једну велику или три мање погаче. Оне деле погаче за здравље, посипане орасима или премазане медом који је пре тога освештан. Светац је сматран и покровитељем пчеларства. Од меда и освећеног уља се оставља мало као лек током године. У неким родопским селима постојао је обичај да, излазећи из куће, са ритуалним хлебом у рукама, домаћица остави врата отворена. Почела би да дозива болести тајним именима и речима: „Изађите, даћу вам погачу!” У неким подручјима Бугарске обичај је био да се ван села остављају део погаче, вино и храна, или пак нова марама, сапун, чешаљ и вода – да би их куга нашла и не улазила у село.

Као што и на већину празника посвећених здрављу, о дану Светог Харалампија вршило се ритуално чишћење куће, јер су људи веровали да заједно са прљавштином „истерују” зло и болести. Тога дана се уопште не смело радити, а најстрожа је била забрана везана за женске послове. Чланови породице, окупљени за празничном трпезом изговарали су само добре речи и чинили гестове благонаклоности, као магијско призивање добре судбине. Занимљиво је да обичај дељења медених погачица прати и неке друге верске празнике. Као средство умилостивљења болести, а такође и за заштиту, здравље и плодност, обредне хлебове су делили на дан Св. Антонија и на празник Младенаца који се празнује 9. марта.

Превела: Марина Бекријева

По публикацията работи: Албена Безовска


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фолклорни фестивал „Мир на Балкану“ окупља представнике различитих етничких група

Двадесет треће издање Југозападног међународног фестивала фолклора „Мир на Балкану“ од 30. маја до 2. јуна окупља у граду Дупници плесне формације из свих делова Бугарске. Према пропозицијама фестивала, који није такмичарског карактера, учесници..

објављено 30.4.24. 07.35

У селу Турија играју кукери, старци, бабугери, чауши …

Село Турија, у подножју Старе планине, дочекује преко хиљаду учесника Националног фестивала игара под маскама "Старци у Турији". У овогодишњем издању фестивала 30. марта учествоваће 28 група из свих крајева Бугарске. Сваке године овај догађај..

објављено 30.3.24. 08.05

У Јамболу се наставља традиција фестивала маскенбала „Кукерландија“

Овогодишње, 25. по реду издање фестивала „Кукерландија“ првобитно је требало да траје четири дана – од 14. до 17. марта, али је због кончине Патријарха бугарског Неофита један део програма отказан, саопштила је Општина Јамбол. Данас ће више од 3.000..

објављено 17.3.24. 07.30