Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Погранична села Централних Родопа – Добро дошли у прошлост!

Фотографија: Венета Николова

Централни део планине Родопи поседује посебан шарм који осваја првим корацима приликом пењања на блага узвишења планине обрасле шумама које миришу на борову смолу. Пут пролази кроз дубоке провалије и поред тајанствених светилишта из доба Трачана. Кренувши према југу ка граници Бугарске са Грчком, пут се сужава и кривуда крај пространих пашњака и стена кроз које се пробија река Арда. На радост љубитеља нетакнуте природе погранични регион је још увек terra incognita за масовни туризам. Регион ужива популарност због мира и тишине, чистог ваздуха, традиционалног свакодневног живота локалног живља као и због могућности одмарати се далеко од добро утабаних туристичких стаза.

© Фотографија: Венета Николова

Неколико старих села у близини обале реке Арда нуде путовање кроз време. Могилица, Смиљан, Арда и Горња Арда, села, која су смештена на само неколико километара од граничне ограде са суседном Грчком, у последње време су добила заслужено место на туристичкој мапи Бугарске. Типичан призор у том крају су стада оваца у живописној долини реке и поређане на брдима планине старе махале начичкане малим кућицама. Изнад њихових камених кровова уздижу се стари звоник сеоске цркве и мунара локалне џамије. Већ столећима хришћани и муслимани живе овде у међусобној слози и разумевању, делећи своју радост и тугу чиме постају добар пример толеранције и пријатељства. Ово узајамно прожимање између те две вере и културе утицало је и на локалне традиције и фолклор који су очувани до наших дана. Довољно је да посетите сталну етнографску поставку у селу Смиљану да бисте се у то уверили. Шта можемо у њој видети?

© Фотографија: Венета Николова

Маџарова кућа у селу Арда је међу туристичким знаменитостима региона.

„Туриста може овде разгледати различите тканине које су израдиле жене са Родопа, укључујући и ручно рађене патике типичне за тај крај – каже Асја Дејанова, директор овдашњег дома културе. - Оно што је специфично за кројачице код нас јесте да оне не користе готове моделе, због тога је свака патика сама по себи јединствена, непоновљива. Ту су изложене и народне родопске ношње, за мушкарце и жене, а исто тако и традиционални родопски козјак – ћилим, прекривач или кабаница од кострети. У прошлости је сточарство било једно од основних средстава за преживљавање у региону. Вуну коју су добијали од животиња користили су у изради одеће и кућних прекривача.“

У неким кућама се и данас чувају стари разбоји и преслице. У ормарима и сандуцима чувају се ручно ткане поњаве, прегаче и ланене кошуље украшене везом и гајтанима. Пољопривредне и грађевинарске алатке које су давно изашле из употребе покривене прашином чекају у подрумима и поткровљима. Власници такве старе родопске куће у селу Арда одлучили су да спасу од заборава ствари наслеђене од предака. Тако се појавио један од приватних музеја у Бугарској – тзв. Маџарова кућа која нас враћа поткрај 19. столећа. Ентеријер је типичан за оно доба са великим дрвеним гредама, 200-годишњим каменим подом и шкрипавим степеницама. Ствари попут прибора за бријање, кутијица за дуван, женског накита који припадају некадашњим власницима куће, сада красе сваки кутић дома. Занимљиво је видети старо купатило, смештено у једном удубљењу у зиду где су некадашњи домаћини уживали у правом за она времена луксузу – текућој води у кући. Старинску атмосферу обавијену велом романтике и носталгије за прошлим временима можете осетити и у гостинским кућама у селима Могилица, Смиљан, Арда и Горња Арда. Али у њима ћете поред аутентичне атмосфере уживати и у свему што нуди савремени комфор, укључујући и бежични интернет. Локално становништво у тим пограничним селима се већ годинама успешно бави сеоским туризмом рачунајући да ће их приметити не само бучне туристичке групе него и прави љубитељи очуваног традиционалног родопског начина живота и природе. Иначе тај рајски крај обилује атракцијама. Почев од укусних домаћих јела којима ће вас домаћице намамити, па све до излета у природи где ћете уживати у лепоти родопских призора.

© Фотографија: Венета Николова

У задње време су популарне вожње џиповима или багима на колским путевима планине који воде према изворима реке Арда, а у непосредној су близини граничне ограде.

„У региону је већ означено 12 рута, водичи су такође прошли кроз одговарајућу обуку и на располагању су гостима да би их водили кроз сва занимљива места - каже Милкана Јорданова – власник млекаре и малог породичног хотела у селу Смиљан. Зависно од дужине, руте се прелазе за 2 до 12 часова . У селу Арда се могу изнајмити коњи за јахање у планини. Постоје изузетно добри услови за спортски риболов, а исто тако и за сунчање на обали реке Арда. Супротно очекивањима да ће се ове године због кризе број туриста смањити, ми и даље дочекујемо многе госте. Наш крај је већ постао једна од специфичних дестинација за одмор чије су еколошке руте популарне међу туристима.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

По публикацията работи: Венета Николова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Приказ митског трачког певача и музичара Орфеја на старогрчкој вази.

Мамац за туристе: И древни народи измишљали митове у име културног туризма

У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..

објављено 23.10.24. 10.40

Адреналин, чаробни пејзажи и сусрет с историјом – пењање по литицама у долини реке Русенски Лом

Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..

објављено 20.10.24. 11.55

Бели бор стар више од 500 година чувају житељи родопског села Пчеларово

У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..

објављено 20.10.24. 10.10