Пролећни девојачки обичаји у Бугарској

00:00 / 00:00

Пролећни девојачки обичаји у Бугарској

Бỳенек, Лазарице, "кумичене", "Мара Лишанка" су пролећни народни обичаји. Према народном веровању они штите младе девојке од бројних незгода. Иако су везани за неколико великих хришћанских празника они су паганског порекла. Изводили су се у данима око Ускрса, а у себи садрже елементе древне обредне праксе који симболизују удају. Време извођења – при преласку са зиме на пролеће, из хаоса у поредак, указује на њихову функцију – постићи хармонију између земаљског живота и космичких процеса и на тај начин донети благостање целокупној заједници, а младима – срећан брачни живот са одговарајућим партнером.

Бỳенек, боèнец, бујанец је разиграно отворено коло (изводи се у полукругу). Играле су га девојке за време Ускршњих пости. Тако се назива и обред који је познат у источној Бугарској, а такође и код Бугара на подручју северне Добруџе, северне Македоније и Бесарабије. После Белих поклада младе девојке се окупљају да науче типичне за обред песме и да изаберу “буенека” (предводницу) и “невесту” – главне учеснике обреда. За “буенека” бива изабрана девојка која поседује одређене квалитете – није срамежљива, вредна је, јуначна и храбра. Јер ће управо она водити коло за време Ускршњих пости, када народна традиција забрањује уобичајене игре које се изводе у кругу. Уместо њих игра се коло "буенек" које се изводи само уз вокалну пратњу. Коловођа је претходно изабрана девојка "буенек". У коло се хватају само девојке, а игра се у десну страну, ситним корацима. Обичај “буенек” или “боенец” изводи се обично на Лазареву суботу и на Цвети. Девојка-буенек облачи мушку кошуљу, око струка опаше ковани појас са пафтама, распушта косу. На главу ставља шубару окићену свадбеним накитом и цвећем, око врата има и низове старинског новца. На појасу носи мноштво пешкира разних боја, у десној руци држи секиру или врбов прут са обешеним пешкиром, а у левој носи само пешкир. За невесту бирају девојчицу која има од 8 до 10 година и чији су родитељи живи. Облаче је у свадбену одећу, а лице јој покривају црвеним велом. Буенек и невеста играју улоге младожење и младе. Остале девојке певају подељене у два реда, једне наспрам других. Песме су различитог садржаја, у зависности од тога коме су намењене, а девојке обавезно добијају дарове. Према једном распрострањеном веровању учешће у обичају штити девојке од злих сила – змај се у њих неће заљубити, неће им ноћу долазити на љубавне састанке, нити ће их отети. У многим песмама које се изводе на буенек присутни су митски ликови – на пример, змај уграби и однесе девојку која се ухватила у коло или љуља на љуљашци.

Неки научници тврде да је обичај "буенек" варијанта обичаја Лазарице – који такође чува елементе женске иницијативе за брак. Извођење овог обичаја и учешће у њему обезбеђује плодност и здравље људи. Девојка која је играла буенек, која је учествовала у обреду "кумичене" и била лазарка, на време ће се удати. Кућа у којој су се изводиле девојачке игре биће срећна и богата. Важан део пролећних девојачких обреда је тзв. “кумичене”, односно “кумичкане”. Девојке које су учествовале у лазарицама, окупљају се око реке. Свака од њих носи венац и обредни хлеб под именом "лутка" (на бугарском "кукла). Венци и парчад хлеба (најчешће "очи и уста" "лутке") стављају се на дашчицу и пуштају низ реку. Девојка чији венац стигне најдаље постаје „кума”, она поведе коло према својој кући, а кад стигну тамо, спрема се богата трпеза. Када се обред “кумичене” заврши, сматра се да су девојке заштићене од змаја. У неким местима Бугарске на тај дан праве се љуљашке – обичај пре свега везан за следеће важне дане у народном календару – Ускрс и Ђурђевдан. Љуљање на љуљашкама украшеним зеленилом није само весео и забаван део празника. У народу се веровало да љуљање на љуљашкама доноси здравље, плодност и штити од злих сила.

На Светлу среду (прву по Ускрсу) у неким селима југоисточне Бугарске (у Странџанском крају) девојке изводе још један древан обред који се назива "Мара Лишанка" – по имену лутке која је "главна јунакиња". Мару Лишанку праве од три папуче стављене једна у другу. Према обичају папуче морају припадати младим невестама или девојкама. Лутка изгледа као млада – искићена је накитом, са велом на глави. Девојке одлазе на одређено место у селу. Мару Лишанку носи девојка која је учествовала у обичајима Лазарице и кумичене. Обредна игра "Мара Лишанка" изводи се уз специфичне коловодне песме. У неким местима обреду присуствују и неожењени момци. Они у шали отимају лутку-младу од девојака. Овај обичај опет је везан за предстојећу удају, али изводи се и ради плодности, заштите од града и лоших болести. Када се песме и кола заврше, учесници у обреду обилазе њиве и одлазе на реку. Тамо купају Мару Лишанку, а на неким местима пуштају је низ реку. Овај обред који изражава иницијативу за брак, иако се сусреће само у неким селима наше земље, део је серије пролећних девојачких ритуала за здравље, срећан породичан живот и плодност.

Превод: Албена Џерманова

Подели

Пролећни девојачки обичаји у Бугарској

Више из ове категориjе

Нова одећа је пола лепоте

Које је коло најлепше

Народна филозофија лажи