2011. године навршава се 360 годинa од изласка прве штампане књиге на говорном бугарском језику "Абагар". Састављена је и штампана ћириличним писмом у Риму на 5 великих листова тако да цела књига представља један дуги замотак, а садржи и илустрације. Такав је "Абагар" био прикладнији да га верници носе "уместо силних мошти". Први штампани текст у књизи је Авгарово писмо Исусу Христу одакле је и име књизи. Једно древно предање каже да је Авгар – краљ Едесе боловао од неке болести за коју је узалуд тражио лека. Написао је писмо Христу молећи Га да га посети и исцели. Када није могао да дође у Едесу да излечи краља Авгара, Исус је обрисао лице поквашеним убрусом и његове су церте лица остале на убрусу чудесно осликане. Владар је целивао убрус и тако оздравио. Због тога сматрало се да књига може играти улогу талисмана.

"Аутор "Абагара" је Филип Станиславов – први никопољски бискуп, прича архимандрит Георги Елдаров. – Књига је пуна великог патриотизма. У њој се он потписује као "Филип Станиславов, епископ Велике Бугарске". А у оно време – у 17. веку, наша земља је била под османском влашћу и уопште није била велика, али је самопоуздање, посебно католика било заиста велико. У том историјском моменту млади момци који су се школовали у Италији преузели су руковођење Бугарском католичком црквом, а у Италији су већ издата два дела у којима је Бугарска представљена у најбољем светлу. То су Црквени анали Цезара Баронија и књига Мавра Орбинија "Краљевство Словена" која је изашла 1601. године. Мало после тога многи Бугари стигли су у Италију на школовање. Након што су се упознали са тим књигама они су већ имали чиме да се поносе, због славне прошлости Бугарске."

Иначе, назив "Абагар" присуствује у животу Георгија Елдарова деценијама. Овај назив носе један обиман том, један архив, два периодична издања, фондација. Али о томе ћемо нешто касније. Монсињор Елдаров рођен је 1926. године у селу Зорница, у околини Јамбола. У својој 12. години отишао је у италијански град Асизи на школовање, а 1947. године завршио је богословске студије у Риму. Он је једини бугарски богослов који је био консултант за време Другог ватиканског сабора од 1962. до 1965. године – значајног догађаја у историји хришћанства у 20. веку. Сабор је покренуо реформе Католичке цркве преко њеног отварања за дијалог са другим вероисповестима и увођењем богослужења на народном језику уместо на латинском. Затим је Георги Елдаров током четврт века руководио бугарским уредништвом Радио Ватикана. И мада остаје у иностранству до самог пада гвоздене завесе, каже:

"Никада нисам заборавио Бугарску нити сам изгубио везу са њом. Године 1966. именован сам за ватиканског визитатора Бугара у иностранству. Пуно сам путовао и створио бројне контакте са нашим сународницима, рекао бих широм света, каже он. Још тада дошао сам на идеју да оснујем један духовни и културни центар у "вечитом граду" и у западном свету. Тако је настао дом "Абагар" који је отворио врата почетком 80-тих година. Био је прилично велик, налазио се у близини мора и претворио се у дом Бугара. Долазили си многи наши сународници, али и странци који су на овај или онај начин везани за Бугарску. Током свих тих година преко 2.000 људи одсело је у њему. Мој циљ био је да дом обилује бугарским вредностима: књигама, документима, антикварским предметима. Поставили смо и спомен плочу за годишњицу Чипровског устанка против османске владавине с краја ХVІІ века. Она је тамо, а људи је цене."

Преко 30.000 књига, докумената и ствари историјске вредности чува се у архиву који се налази у дому "Абагар". Међу њима су предивна древна издања, документи везани за Национални препород Бугарске, целокупна збирка књига на различитим језицима у којима се посвећује место бугарској теми. Нека од тих издања су из средине 20. века. У њима занимљива су мишљења странаца о нама и нашој историји. И још нешто – у Истанбулу је монсињор Елдаров наишао на бугарски књижни фонд Роберт Колеџа.

"Занимало ме све што је везано за бугарску књижевност и увек када сам путовао, свугде сам је тражио – наставља своју причу архимандрит Елдаров. – У Цариграду сам такође обилазио антикварске куће и у једној од њих купио сам књиге по веома повољним ценама. Биле су скроз прекривене прашином, нашао сам их у једном подруму. Спасио сам шта се од њих могло спасити. Истовремено неке књиге и документе добио сам од Унијатске цркве у Цариграду и од наших сународника који нису хтели да сво то богатство нестане. О свему што сам успео да прикупим током година сада брине фондација "Абагар" коју сам основао средином 90-тих година."

У ствари, бугарски црквени архив "Абагар" налази се већ у Бугарској. Његово издање је истоимени католички лист који проф. Елдаров издаје код нас већ 20 година. Он је наследник билтена који је издаван у Риму од 1981. до 1991. године. За његов нови број проф. Елдаров је припремио публикацију о монсињору Анђелу Ронкалију који је у периоду од 1925. до 1935. године био представник Ватикана у Бугарској. Ронкали је постао папа Јован ХХІІІ који има изванредне заслуге за сазивање Другог ватиканског сабора. Први сусрет Георгија Елдарова са њим био је пре 50 година. "Када је папа Јован ХХІІІ сазнао да сам Бугарин, приближио ми се и рекао: "испричај ми шта се дешава у Бугарској, ви сте диван народ", каже архимандрит Елдаров. – Хтео је да што више чује о нашој земљи, интересовање му је било заиста велико. Сећам се једног од његових првих говора као папе на тргу Св. Петра 1959. године. Он је тада истакао да не смемо заборавити један народ који живи с обе стране Старе планине – бугарски народ међу којим је он провео 10 највиталнијих година свог живота."

Данас проф. Елдаров сматра да је бугарски период најмање познат у биографији папе Јована ХХІІІ. Зато вреди организовати изложбе и сусрете ради бољег упознавања тог периода. "Овде је он радио с љубављу, обезбеђивао је помоћ за избеглице, за људе који су преживели земљотрес итд. Битно је и шта је од Бугарске добио – упознао се са бугарском културом, историјом, системом вредности нашег народа, научио је да упоређује, да разуме друге људе. Свакако је искуство стечено код нас било од користи папи Јовану ХХІІІ. То искуство било је као кључ за велике теме."

Превод: Албена Џерманова