Сунце сија, киша пада, медвед се жени

Сунце сија, киша пада, медвед се жени

Update Required To play the media you will need to either update your browser to a recent version or update your Flash plugin.

Представници разних животињских врста су јунаци бајки многих народа света. Плашљиви зец, трапави медвед, храбри петао, лукава лисица, крволочни вук, птице, гмизавци и читав низ других животиња чине богату галерију разноврсних типова и карактера, уз које су одрасле генерације деце, пре но што се ови бајковити јунаци претворе у омиљене цртане ликове. Понашање звери у бајкама по нечему подсећа на поступке људи, указује се на њихове недостатке и мане као разумних бића. Какве човекове особине оличавају поједине животиње у бугарским народним причама и веровањима, које су животиње са натприродним способностима – ово је тема данашњег Фолк студија.

„Сунце сија, киша пада, медвед се жени“, овако певају деца када истовремено пада киша и греје сунце. Медвед је један од главних ликова у народним представама о животињама. Према веровању он штити од болести. Зато је медвед једна од нарочито поштованих животиња, а медведица - симбол плодности и материнске бриге. Порекло медведа народне легенде везују за човека кога је Бог казнио за прегрешења тако што га je претворио у животињу. Медведица је, по предању, створена од пасторке коју је маћеха терала да од црне вуне испере белу вуну. Зла жена је сваког дана слала девојку на реку са џаком вуне. Тамо се она непрестано трудила, од јутра до мрака, али никад није успела да испуни жељу маћехе. Најзад се помолила Господу Богу који је девојци рекао да огрне вуну преко леђа попут крзна‚ и претворио је у медведицу. Због тога она хода на две ноге и често помаже људима који су се изгубили у шуми.

У народним бајањима карактеристична су два облика лечења у којима учествује медвед. То је гажење болесника, које изводи дресирани медвед и кађење медвеђом длаком. Веровало се да ако се медвеђом длаком прекади човек који се разболео од великог стреса, он ће се свакако опоравити. Због својих исцелитељских и заштитних способности, медвед није међу зверима које људи убијају у лову‚ изузев оних који нападају стоку, па чак и човека. У неким крајевима постоје приче о женидби између момка и медведице који живе у шуми. Веровање је да се из везе медведа и жене рађају људи који поседују јуначку снагу. Познат је и мотив о различитим опкладама између момка и медведице.

Други популарни лик у бугарском фолклору је лисица, која је у народу позната и као тета Лија. Лисици се приписује лукавство, препреденост и осветљивост. Њено присуство у народним причама везано је за одређени круг сижеа од којих су најраспрострањенији: лукава лисица вара све шумске животиње и излази као победница из свих несрећа, прави се мртва, краде рибу, грожђе или јаја птица, слаба лисица превари јаког, али глупог вука, па понекад и човека. Упркос свом лукавству и подмуклости, лисица понекад доноси срећу. Према народном веровању‚ ако она стане на пут човеку који иде неким послом, тај ће обавезно успети у свом подухвату. Онај ко иде у суд као оптужени, свакако ће бити ослобођен кривице. Занимљиво је и то да је често пута лисица надмудрена и казнена за почињене штете од неке ситне животиње.

Једна од најлепших шумских животиња у Бугарској је јелен. Живи у брдским и планинским шумама. У стара времена јелен је био нарочито поштована животиња. Сматрало се да је посредник између горњег и доњег света. Неке легенде казују да је јелен пријатељ шумских митских бића. У нашој народној митологији познати су летећи јелени на којима шумске виле прелећу изнад провалија или се дижу високо у небо. Ова животиња се често јавља у улози Божјег посредника. Када је Бог хтео да нешто поручи људима, слао је анђела или неког свеца, преображеног у јелена са божанским симболима. Јелен‚ од Бога послат‚ имао је сунце на челу и месечину на грудима, а рогови су му били од чистог злата. Сељаци су поштовали јелена као свету животињу, а за време лова јелене су убијали само племићи. Некад се веровало да појава јелена чува људе и стоку од злих шумских духова.

У народу се сматра да јеленски рогови имају магичну снагу. Веровање је да у кућу украшену роговима не улазе нечисте силе, а да делић рога постављен у воду, лечи. Истраживачи наводе да су некад од јеленских рогова израђивали крстове. На тај начин људи су снагу хришћанског симбола спајали са магичном снагом рогова свете шумске животиње. Ови крстови су штитили од болести и свакојаких пакости.

Превела: Марина Бекријева

Подели

Сунце сија, киша пада, медвед се жени

Више из ове категориjе

У Петричу и Разлогу по традицији долазак Нове године дочекују са кукерима

Злато, сребро и свила – Бугарка оживела старе технике израдe ћустендилске ношње

Ново издање фото-пројекта „Ја сам Бугарка“ усијало друштвене мреже