Нема сумње да највише гејзира у Европи има мала острвска држава Исланд – земља ватре и леда која је позната и по стотинама врелих минералних извора и активним вулканима. Вода и пара које шикљају из земљиних недара и уздижу до 40–50 метара у небо, су међу најзанимљивијим атракцијама за туристе. Међутим, противно свим очекивањима, гејзир са најврућом водом у Европи налази се не у Исланду, већ скоро 3.700 км јужно от те земље Викинга, у подножју планине Риле, где је смештен мали бугарски град – Сапарева Бања.
© Фотографија: Венета Николова
Становници Сапареве Бање се поносе својим гејзиром који се не без основа сматра највећом атракцијом у региону. Из тог разлога у околини ове природне знаменитости изграђен је диван парк са посебно издвојеним местима за одмор и шетњу где туристи могу уживати у необичном призору. Гејзир који извире из дубине од 73 м као да плеше. На одређеним интервалима водена струја еруптира сва обавијена облацима врућих испарења која се затим распршавају у облику милијарди прозирних капљица. У поређењу са гејзирима у другим местима света, овај наш није толико спектакуларан па чак је, може се рећи, низак – уздиже се на не више од 18 м. Зато, пак, је врели – веома врели! Када је време ветровито не сме се стојати у његовој близини, јер распршене капљице могу изазвати опекотине. Температура воде је 103 степена, бар за 20 степени већа од оне исландских гејзира. Локално становништво одавно користи ту особину воде. Зар има лакшег и забавнијег начина, рецимо, скувати јаје за доручак! Ратка Георгијева – заменица градоначелника општине Сапареве Бање прича:
"И данас то бабе раде! На пример – кувају кромпир за стоку. Пуне канте са кромпиром и остављају их у води, а након извесног времена кромпир је скуван. На исти начин могу се скувати тегле са зимницом итд. Воду користимо и за биолошку пољопривреду – претежно за прскање винограда или вињага у дворишту против различитих болести листа. За нас је ова вода незаменљив извор енергије. С тим у вези изградили смо малу геотермалну централу, из које се скоро све јавне зграде снабдевају топлотном енергијом – почев од дечијег вртића, преко школе, читалишта, дома здравља, па све до нашег санаторијума и новог јавног купатила у граду."
© Фотографија: Венета Николова
Врели водени стуб постао је туристички амблем Сапареве Бање. "Гејзир" зове се и локални кулинарски специјалитет који се служи у једном од градских локала, а представља комадиће различитих врста меса нанизаних на шипку за ражњиће. Према власницима локала, он симболизује ерупцију гејзира чија је вода не само врућа, већ и лековита. То њено својство било је познато још у древна времена Римљанима који су ту основали свој град. Између осталог, његови остаци пронађени су још 50–тих година 20. века за време изградње локалног санаторијума. Отада се у граду почео развијати бањски туризам. Вода Сапареве Бање је хипертермална, слабо минерализована и са мирисом водоник-сулфида. Она веома повољно делује на болести локомоторног апарата, на нервни систем, на кожне и гинеколошке болести и др.
© Фотографија: Венета Николова
Тако да овдашњи санаторијум нуди одличне услове за хидротерапију која има лековити и тонизирајући ефекат. У оба градска хотела и у новоотвореном јавном купатилу налазе се одлични спа и бањски центри који нуде богату палету третмана по доступним ценама. Туристи одседају и у неколико породичних хотела који раде током целе године.
© Фотографија: Венета Николова
Сапарева Бања је тих и миран град, а туристима нуди атрактивне туристичке маршруте до места нетакнутих људском руком. Једна од њих пролази дуж реке Ваљавица, пресеца оближњи скијашки центар Паничиште и достиже до "Суза сунца" – то је поетски назив 7 Рилских језера, једне од најлепших природних знаменитости Бугарске. У близини Сапареве Бање налази се и сеоце Сапарево које се поноси својом сликовитом црквом "Св. Богородице" из 1861–1864. г., која представља умањену варијанту цркве Рилског манастира. Подигнута је на старом култном месту, након што се једном мештану јавила Богородица и поручила му да сагради цркву. Пресвета Мајка божија му је указала место где треба копати да би нашао потребне за градњу паре. Котао у којем је човек пронашао закопане златнике и данас се чува у цркви као реликвија. У региону има мноштво древних манастира и цркава које ваља погледати. Ближе информације о условима смештаја и могућностима за активни одмор могу се добити у новоотвореном Информативном центру у Сапаревој Бањи који се налази у центру града, у непосредној близини гејзира.
Превод: Албена Џерманова
У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..
Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..
У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..