Непоновљиви мирис печене паприке, који упорно лебди улицама малих и великих градова крајем лета и почетком јесени, изазовна арома домаће шљивове ракије или гроздоваче и свежина шопске салате, божанствени дах ликера или мирисава симфонија пекмеза од ружа, апетитни мирис тек што опечене гибанице и, наравно, типични за наше туристичке центре неодољиви дах роштиља… Сви су ти мириси карактеристични за Бугарску и распламсавају уобразиљу гладних после шетња туриста, који желе да обрадују своје непце неочекиваним укусима.

Маркетиншко истраживање Министарства економије, енергетике и туризма показује да наши страни гости уживају не само у лепоти природе, него и у традиционалној бугарској кухињи. И то није случајно! Бугарска се налази на раскршћу Оријента и Запада и током векова постала је средиште различитих култура и народа. А то је свакако утицало и на њену кухињу, обогаћујући је обиљем егзотичних укуса, зачињених типично овдашњим мирисима, који се допадају не само Бугарима, него и европским туристима. Али су ћуфте и ћевапи, шопска салата и пржени кромпир, који се масовно нуде у ресторанима, свега мали део нашег кулинарског богатства.

Тако да ако човек жели да једе укусно, обилато и здраво, боље би било да се смести у сеоској гостињској кући, где ће пробати домаћа јела, спремљена према старим рецептима и са еколошки чистим производима. Тзв. гурме туризам привлачи код нас пре свега туристе из Француске, Шпаније и Италије. Али њихове маршруте не пролазе кроз пренасељена одмаралишта, чије су основно обележје фаст фуд, пржена папалина и ресторани са јеловницима који нуде азијску и европску кухињу.

Адреса правог кулинара је бугарско село. "Није ни чудно да је сеоски туризам у Бугарској тесно везан за све популарнији данас гурме туризам, због тога препоручујемо његовим присталицама да се сместе у некој сеоској кући – објашњава Пењо Иванов из Асоцијације за развој уметности и заната. - Тамо слатки доживљаји почињу од раног јутра, када се спрема специјалан доручак – гибанице и мекике или уштипци с домаћим џемом. За ручак ће вас угостити различитим чорбама од пилетине, на пример, или пак супом од поврћа из баште. А лети обавезно ће вам понудити и чувену хладну супу звану таратор од киселог млека и краставца! Пошто је Бугарска традиционални произвођач поврћа, наша кухиња обилује јелима од њих. На трпези се појављују и пуњене птице, печено и поховано месо… У тим ћете гозбама уживати ако се определите за одмор у некој сеоској кући, где се домаћице препуштају кулинарској уобразиљи и спремају свашта, све до домаћег млека и сирева... Мени тамо је заиста посебан."

Понегде специјално за госте спремају и тзв. чеверме – то је врста роштиља – а месо нуде са свежом салатом и љутом домаћом ракијом. Или пак пеку пуњено пиринчем и зачињено мирисавим травама младо прасе. Само тамо човек може да буде сто посто сигуран да је месо од "срећно одгојене животиње", чисте, без антибиотика, хормона и других штетних састојака, који су карактеристични за производе нуђене у трговачкој мрежи. Уосталом, месо и то претежно свињетина је неизоставни део бугарске кухиње и у то се свако може уверити чим завири у јеловник скоро сваког ресторана. Међутим, Пењо Иванов препоручује да се опредељујемо за јела од поврћа. "Бугарин има вековне традиције у повртарству. То је и узрок да спрема дивне посне гозбе" – тврди он. Од тиквица, паприка, купуса, празилука, патлиџана, парадајза, пасуља и другог масовно одгајаног код нас поврћа стварају се суфлеји, мусаке, миш-маш, ђувечи, гибанице и други специјалитети, који преплављују чула незаборавним осећајима. А да и не говоримо о богатству зачина који придају типично бугарски стил јелима. Први међу њима је "цар" бугарских зачина чубар. Широко распрострањени су и першун, мирођија и нана, који су се афирмисали као обавезан додатак чорбама и разноразним јелима. И најзад, али не на последњем месту треба да се осврнемо на десерте – сиропиране тулумбе, кадаиф, тзв. ревани и баклаве, који смо преузели од суседних балканских земаља, прави су изазов за сваког сладокусника са радозналим непцем. Пењо Иванов саветује да окусите и домаће воће, са којим се спремају џемови, мармеладе, компоти и сокови, чији диван укус оставља незаборавне успомене.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: Венета Николова