На стотине километара добро означених маршрута, десетине планинарских домова и планинских заклона укључиво и у најнеприступачнијим местима и нада све – нереално лепи призори, све је то средишњи део Старе планине - рај за људе пуне авантуристичког духа којима неће досадити да се сатима пењу уз стрме планинске стазе само да би стигли до неког прелепог слапа, до предела до којих сежу сури орлови или до мрачног гротла неке понорске пећине.
То је једна од најнетакнутијих и законом најстроже заштићених територија Бугарске. Године 2003. Средња Стара планина је постала део европске еколошке мреже PAN parks која помаже у очувању најбољих образаца природе између Атлантика и Медитерана. Критеријуми за умрежавање у PAN parks су изузетно строги. Најважнији услов је да парк располаже добро очуваним природним богатствима. У том погледу Средња Стара планина је права ризница. На усамљеним врлетима парка могу се срести медвед, вук, дивља мачка и друге животињске врсте које су одавно нестале у западноевропским земљама. Да и не говоримо о птичјем свету и његових 130 ретких или светски угрожених врста, о великим буковим шумама чији зелени огртач покрива планину. Ако човек забаци ранац на леђа и крене дубоко у планину, сусрет са дивљом природом му је 100 посто гарантован. Мало је људи међутим, укључиво и у Бугарској, којима су та непроцењива богатства средишњег дела Старе планине позната. Дијана Терзијева из дирекције националног парка објашњава:
„Оно што је погодовало очувању дивље природе је пре свега неприступачност ових планинских предела. Кад би било путева до тих места са изузетно сложеним рељефом, сво то богатство тешко да би остало заштићено од инвазије масовног туризма. Терен је заиста у великој мери неприступачан. Човек се мора добро ознојити ако жели да освоји Стару планину! Али планинару се исплате сви напори после 4-5 часова пешачења јер се он нађе у загрљају природе. Наша политика не предвиђа да заштићену територију претворимо у забрањену зону. Тамо где се лако може отићи и уживати у дражима планине, ми покушавамо да посетиоцима понудимо све доступне угодности. Дакле планинари су добро дошли под условом да поштују природу и правила о боравку у природи.“
Кроз национални парк „Средња Стара планина“ пролази 80 километарски прекогранични пешачки пут Е 3 који је познат љубитељима трекинга из целе Европе. Маршрута иде хребетом Старе планине, напушта пределе националног парка и достиже до стеновитог рта Емине изнад Црног мора који је на крајњем истоку Старе планине и наше земље. Густа мрежа планинарских домова и добро одржаваних стаза са пригодним ознакама олакшава трекинг кроз планину. „Одржавамо стазе укупне дужине 430 километара и 47 маршрута које одводе до различитих природних знаменитости“ – каже Дијана Терзијева. У парку су означене и неке тематске руте. Ако се крећу тим рутама планинари имају шансе да се упознају са неком конкретном биљком, значајним локалитетом или да дођу до неког панорамског стајалишта или одморишта са којег се отвара фантастичан поглед на оближње врхове. На тим стазама су монтиране информативне табле, изграђени су мостићи од дрвета, има степеница, заклона, застора и др. Највећа атракција у средишњем делу Старе планине су водопади:
„За овај предео планине су типични високи водопади – прича Дијана Терзијева. - Овде се налази и највиши водопад на Балкану – Рајско прскало, високо 124,5 метара. Бавско прскало није толико високо, висина му је око 54 метра. Али пак зато стаза води до катаракте где се река претвара у водопад. Мало је места на којима човек може уживати у таквом волшебном призору! Поред еко-стазе изузетно популарна је Бела река недалеко од града Калофера која одводи до прелепих клисура. Друга омиљена стаза је та која сеже до Видимског прскала у подручју града Априлци. Водена завеса пада преко каскада са висине 80 метара, а окомита стена низ коју се вода сурва је широка читавих 500 метара!“
Дирекција националног парка „Централна Стара планина“ ради на европском пројекту стварања он-лајн мапе са GPS координатама одговарајућих маршрута и локалитета у парку. Тако ће се туристи лакше оријентисати у густој мрежи означених стаза и десетина природних знаменитости којима обилује овај део Старе планине.
Превела: Ана Андрејева
Фотографије: Венета Николова
Око 700.000 Бугара одлучило је да путује поводом дочека Нове године. Од тог броја, око 120.000 до 130.000 њих изабрало је да проведе празнике у иностранству, док је готово исто толико страних туриста одабрало Бугарску као своју новогодишњу..
Упркос дубокој политичкој кризи која потреса Бугарску и све већем незадовољству у друштву, један сектор успео је да се истакне као светла тачка – туризам. Током 2024. године, земља не само да је успела да се опорави од последица пандемије, већ је..
Број Бугара који су путовали у иностранство у новембру 2024. године порастао је за 11,3% у односу на исти месец прошле године, показују подаци Националног завода за с татистику. Укупно 638.600 бугарских грађана путовало је ван земље, а..