Постоји могућност да се једна од најчитанијих дечјих књига у САД појави и на бугарском тржишту са закашњењем од 77 година. Роман "Добри" који је писан 30-их година прошлог века, а у основи његовог сижеа су успомене из детињства бугарског вајара Атанаса Качамакова, бележи невиђени успех по броју продатих примерака у САД, али до сада није превођен код нас. Ко је Атанас Качамаков и како се родила књига "Добри"? О томе прича Емилија Велинова, директор Историјског музеја у Пернику:

"Атанас Качамаков је колико познат, толико и непознат у Бугарској. Бестселер "Добри" је прича о животу једног сликара емигранта рођеног 1898. године у селу Љасковец, почев од детињства, па све до нада које су његови родитељи гајили да ће се он једног дана бавити ратарством. Али га je његов таленат одвео на Академију уметности у Софији где је дипломирао вајарство у класи професора Ивана Лазарова, а по завршетку студија одлази у САД. Од 1924. године живи и ради у Холивуду и постаје уметнички директор. Ради у тадашњим суперпродукцијама "Бен Хур", "Краљ краљева", "Јелена Тројанска", "Нојева барка". Аутор је споменика Џорџу Вашингтону у Њујорку. Књига о малом Качамакову родила се спонтано. Увече су се у његовој кући окупљали пријатељи да би свако од њих испричао своју сторију. Када је дошао ред домаћину, списатељица и новинарка Моника Шанон пожелела је да стенографише његову сторију која је касније одштампана. Роман "Добри" објављен је у Њујорку 1934, а само месец дана касније проглашен је за најзанимљивију књигу месеца децембра у САД. Председник жирија, који је доделио награду, била је супруга америчког председника Франклина Рузвелта – Елинор. У јуну 1935. године друго издање књиге "Добри" освојило је "Њубери" награду за "Најзначајнији допринос америчкој дечјој књижевности за 1934." Још тада бугарски конзул у САД Константин Попатанасов, иначе добар пријатељ аутора, у писму Бугарској академији наука обавештава о успеху књиге, али је и поред тога нико није превео на бугарски. У међувремену је у САД до 1966. године ова књига доживела чак 11 издања са илустрацијама које је аутор сам урадио."

Роман је већ преведен на бугарски захваљујући заједничком раду двадесет ученика гимназије страних језика "Симеон Радев" у граду Пернику. Они су на томе радили под руководством својих наставника. Како су набавили књигу и чија је била идеја да се она преведе?

"Током једне своје посете САД бивши директор Историјског музеја у Пернику, етнолог Симеон Миљов, наишао је на књигу и био пријатно изненађен њеном сторијом. Донео ју је у Бугарску како би је представио Бугарима, прича Емилија Велинова. – Његова је и идеја да превод ураде пернички ученици – као својеврсни изазов за њихово знање страног језика, а уз то и могућност да их упозна са тим достојним Бугарином, који није баш популаран у својој домовини. Уз подршку историјског музеја и омладинског часописа за књижевност "Круг" књига је преведена на бугарски језик. Превод је завршен, али се још увек тражи издавач тог јединственог дела. Чувају се два примерка – један у библиотеци гимназије и један у Историјском музеју града. Потребно је бар 2.500 лева (1.250 евра) да би се овај књижевни драгуљ појавио у књижарама. И још један изазов: расписали смо конкурс за савремену илустрацију преведене књиге. На конкурсу ће учествовати ученици ликовног смера гимназије у Пернику. Паралелно с тим објавићемо и оригиналне илустрације Атанаса Качамакова."

Крајем 70-их година Атанас Качамаков се вратио у Бугарску и приредио велику изложбу у Националној уметничкој галерији. Његови радови, преко 50 слика, које је аутор поклонио галерији, чувају се у фонду "13 векова Бугарске."

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: fond13veka.org (илустрације Атанаса Качамакова)