Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Село Илинденци или како ускладити мермер, вино и уметност

Фотографија: www.artcenterilindentci.com
1903. године на црквеном празнику Илинден 20.јула /односно 2. августа по старом календару/ избио је Илинденско-Преображенски устанак – врхунац ослободилачких борби Бугара из Македоније и Одринског краја. Они су остали под османском владавином и после Ослобођења Бугарске од петовековног ропства 1878. г. Устанак је угушен, али је пробудио европску јавност. Други август је и празник села Илинденци у околини Благојевграда. Већи део његових становника су потомци избеглица из неколико села у Егејској Македонији који су се ту доселили после потписивања Букурештанског мира из 1913. године, којим је окончан Други балкански рат, и према к

© Фотографија: www.artcenterilindentci.com

ојем је Србија добила Вардарску Македонију, Грчка Егејску Македонију, Румунија Јужну Добруџу, Турска успела да поврати Једрене, док је Бугарској остављена само Пиринска Македонија. Таква је и фамилија 45-годишњег председника општине Илинденци Бојка Ибришимова.
"У селу живи око хиљаду људи – прича он. Око 80 процената њих су пензионери. Део мушкараца радно способног узраста ради у погонима за мермерне производе – овде се налази највећи рудник за вађење мермера на Балкану. Жене пак раде претежно као шивачице. Важни за наш регион су и виноградарство и винарство. Неки су се определили за сферу туризма. Долазе нам гости како из Бугарске, тако и из иностранства. И веома су задовољни. Село је опкољено недогледним врховима. Одавде крећу стазе за Пирин планину. Приређују се пешачке туре до врха Вихрен и других врхова."

Природа у овом крају је изванредно лепа и шетње у планини напајају енергијом и миром. Једна стаза води до извора лековите воде где је изграђена и параклиса. Друге одводе до крашких пећина и живописних планинских предела. Бојко Ибришимов сматра да је сеоски туризам овде још увек слабо развијен и зато поседује велики потенцијал. И једна је од алтернатива гурбету.
"Многи моји млади вршњаци тешко преживљавају овде те зато траже посао у иностранству – каже он. Раде у Шпанији, Енглеској, Немачкој, враћају се ту и затим поново одлазе. Ако нема посла у неком погону за обраду мермера онда су приморани да иду на гурбет."

© Фотографија: www.artcenterilindentci.com

Заједно са мештанима у селу Илинденци живе Британци и Руси.
"Две породице из Енглеске доселиле су се овде пре 4-5 година, купиле су куће и живе стално у селу – наводи председник општине. Имамо и једну руску породицу. Сви су пензионери. Лепо су средили куће и дворишта, а лети им гостују пријатељи и родбина којима се наш крај веома допада."
Странци су похађали курсеве бугарског језика и добро се споразумеју са мештанима. "Шта више, већ су стекли и наше навике – додаје Ибришимов. Окупљамо се, веселимо се заједно, играмо кола, а затим шаљу фотографије у Енглеску и Русију."

© Фотографија: БГНЕС

Важни догађаји у селу су два сабора. Први је и празник вина који се одржава прве фебруарске суботе. Том приликом локални винари – њих 50-60 човека, представљају вина од различитих сорти грожђа: керацуда, широка мелнишка лоза, каберне, рубин… Иако се ради о домаћој производњи, вина пробају врсни професионални дегустатори, а најбољи обрасци добијају награде.
Други сабор се одржава у суботу или недељу око празника села 2. августа. Обично он окупља представнике овдашњих фамилија из свих крајева земље. Женска фолклорна група села изводи лепе песме, а деца из Санданског играју живахна кола. На сабору обично наступа и познати овде оркестар Ивана Станишева.

© Фотографија: БГНЕС

Популарности села Илинденци код нас и у иностранству доприноси и Међународни симпозијум скулптуре, чије је прво издање било 1998. године. Његов иницијатор је истакнути бугарски вајар Иван Русев. Форум окупља уметнике из свих кутака света. Овде они комуницирају и стварају. У Илеинденцима већ постоји и велики парк скулптура. Сан Русева је да се у подножју планине Пирин формира артистички "Мермерни град" са властитом инфраструктуром. Специјалан гост на овогодишњем издању симпозијума је академик Светлин Русев, који ће представити своју серију "камених слика", док ће Иван Русев украсити "град" својим "каменим фењерима".

Превод: Александра Ливен
По публикацията работи: Венета Павлова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарска са највишом стопом фертилитета у ЕУ у 2023. години

Према најновијем извештају Евростата, Бугарска је забележила највишу стопу фертилитета у Европској унији током 2023. године, са просеком од 1,81 живорођеног детета по жени. Истовремено, годишњи број живорођене деце на нивоу ЕУ мањи је за 5,4% у односу на..

објављено 9.3.25. 12.55
Залеђени Дунав (1985. г.)

Залеђени Дунав – живи само још у сећању

Прошле су четири деценије од најдужег залеђивања Дунава, које памте становници бугарских градова на његовим обалама. Давне 1985. године, река је била окована ледом пуна два месеца – од 16. јануара до 16. марта. Тада је лед пробијан експлозијама код..

објављено 9.3.25. 08.00

Магија Венецијанског карневала стиже у Софију

По први пут у Бугарској, вечерас од 19 часова, Софији ће осетити чаролију правог Венецијанског карневала. Гости Војног клуба имаће јединствену прилику да уживају у отмености и традицији овог светски познатог догађаја. Сваком посетиоцу биће..

објављено 8.3.25. 15.15