23. октобра 2011. године у Бугарској ће се одржати избори за локалне органе власти и за председника земље. Иако су пуномоћја шефа државе ограничена‚ његов избор је ипак важан. У Бугарској се једино председник републике бира непосредно од грађана‚ за разлику од премијера и председника Народног собрања. Његов избор је оријентир за распоред политичких снага у земљи на средини мандата владајуће партије ГЕРБ.

Нестандардни експертски потез странке десног центра ГЕРБ у вези са номинацијом двоје‚ уз то успешних министара‚ за функцију председника и потпредседника Бугарске јесте пријава за нову визију институције. Штавише‚ према прелиминарним социолошким подацима кандидати ове партије имају највеће шансе за победу на председничким изборима.

Пре неколико дана премијер и лидер партије ГЕРБ Бојко Борисов их је званично представио. Кандидат за председника Бугарске је министар регионалног развоја и просторног уређења Росен Плевнелијев‚ а за потпредседника – министар правде Маргарита Попова. Према Бојку Борисову, њихова номинација је израз потребе земље за људима модерних схватања и идеја који уживају поверење и у Бугарској и у Бриселу. Циљ је овом релевантном за развој земље инструменту власти дати нови облик у дугорочној перспективи. По речима премијера‚ управо због тога партија ГЕРБ сматра да су Плевнелијев и Попова најпогоднији кандидати за председника, односно потпредседника Бугарске.

"Бугарској је потребна модерна визија да би постала средње развијена европска земља. То захтева одређивање дугорочних приоритета у свим властима" - рекао је Бојко Борисов.

Улазећи у изборну битку за председника Бугарске‚ Росен Плевнелијев који је сматран највероватнијим победником на изборима ове јесени‚ изјавио је да ће радити на остварењу националних приоритета модернизације Бугарске да би она била достојан члан ЕУ‚ а зашто не и регионални лидер.

"Глас председника је снажан – рекао је Росен Плевнелијев. – Он може не само да допринесе постизању консензуса о националним приоритетима‚ него и да прати њихово испуњење. А то би бугарским грађанима дало осећај прогреса и развоја."

Као снажан потез може се сматрати и кандидатура за потпредседника земље министра правде Маргарите Попове која је, према Бојку Борисову, повезана са другом "ахиловом петом" Бугарске - реформом судског система. Потпредседник земље који је изашао из тог система, који се доказао као јавни тужилац и министар, који је способан да ради како са бугарским јавним тужиоцима, судијама и иследницима, тако и са европским институцијама моћи ће да преко председништва помогне даљем спровођењу реформе судства. По речима гђе Попове, то показује да у основи државности мора бити правосуђе. Она је изјавила да ће са Плевнелијевим радити на модернизацији државе у оквиру три власти, као и на отварању судског система према грађанима.

"Снага и одлучност нису "резервисани простор" само за мушкарце. Има места и за нас жене. То је основни приоритет не само у Европи, убеђена је Попова. – Снага и одлучност за спровођење категоричних реформи типична је за професионалце. Професионалац је попут тврђаве која се тешко осваја. Једини диктат који признајем и поштујем јесте право, закон. И то је то!"

Сагласно закону кампања за председничке изборе почиње 23. септембра ове године, односно месец дана пре одржавања избора. Према већини социолога кандидат партије ГЕРБ Росен Плевнелијев је највероватнији будући председник Бугарске. Интрига је у томе ко ће од остала два снажна кандидата освојити више гласова - кандидат БСП – бивши министар спољних послова и актуелни посланик у Европском парламенту Ивајло Калфин или прва бугарска европска комесарка, независни кандидат Меглена Кунева. Већина аналитичара очекује да ће нови председник Бугарске бити изабран након другог круга председничких избора 30. октобра ове године. Међутим, овај тзв. "други тим" не сме се омаловажавати. У њему су лидер националистичке партије "Атака" Волен Сидеров, који је пре 5 година ушао у други круг председничких избора заједно са председником Георгијем Првановим. У "Б" групи такмиче се још кандидати из редова десних партија - Румен Христов из СДС и Атанас Семов из партије "Ред, закон и правда". Занимљиво је такође код кога ће отићи гласови Покрета за права и слободе без којих до сада ниједна политичка формација није побеђивала на председничким изборима у нашој земљи. Ипак, последњу реч имаће народ.

Превод: Марина Бекријева, Албена Џерманова