Јесење заседање Народног собрања по традицији посвећено је усвајању за земљу најважнијег закона – о буџету за наредну годину. Због председничких и локалних избора 23. октобра ове године, расправа о буџету за 2012. ће се одржати касније, да се не би политизовала. Ипак, време до новембра биће искоришћено за расправе о неким изменама пореских закона усмерених на спречавање ПДВ превара, рекла је у интервјуу Радио Бугарској председница Одбора за буџет и финансије у Народном собрању Менда Стојанова. По њеним речима, међу основним приоритетима јесењег заседања свакако је и Пакт за финансијску стабилност у контексту кризе у Грчкој, због њеног ефекта на економију ЕУ, Балканског региона и Бугарске као њеног суседа. Међутим, да би се направила добра прогноза за 2012. г., морамо сачекати и анализу извршења буџета за првих 9 месеци ове године.

„Показатељи за превих 6 месеци 2011. сведоче о томе да извршење буџета за ову годину иде добро и вероватно ће он бити извршен како је предвиђено, убеђена је Менда Стојанова. – По мени, сасвим је могуће да дефицит буде мањи од предвиђеног у Закону о буџету за 2011. Економско окружење у Бугарској и пре свега у свету и ЕУ је веома динамично. Сваког дана објављују се нове вести неке од којих су очекиване, а неке изненађујуће. Тако да Министарство финансија ипак ишчекује да прође првих 9 месеци да би се позвало на стабилнију прогнозу за 2012. г. На бази тих поузданих података израдиће се прорачуни о приходима у 2012., да бисмо могли да допунски финансирамо неке приоритетне области.“

Како криза у Грчкој утиче на стабилност Бугарске?

„Ефекти су у различитим правцима. Као прво, нема места за бригу, јер није забележен директан утицај на бугарски банкарски сектор, а до тога неће ни доћи, категорична је Менда Стојанова. – У Бугарској послују неке тзв. грчке банке, али су у ствари оне бугарске, само су њихови власници грчке банке. Оне послују према бугарским законима, под надзором су БНБ и испуњавају све услове за стабилност и капиталну адекватност. У случају евентуалног стечаја или озбиљних проблема у вези са пословањем матичних банака одраз код нас огледао би се једино у органичавању финансијских средстава за кредитирање које оне стављају на располагање кћеринским друштвима. Али матичне банке ни у ком случају не могу утицати на њихову стабилност.“

Пакт за финансијску стабилност предвиђа лимит буџетског дефицита од 3 одсто који ће бити уписан у Уставу. На тај начин ће се ограничити трошкови државе. Чиме ће овај акт још допринети стабилизацији бугарске привреде?

„Пакт за стабилност важан је из два разлога. Као прво‚ то ће бити још један сигнал да Бугарска намерава да спроводи политику стабилности у дугорочној перспективи‚ а да на њу неће утицати смена влада – појашњава Менда Стојанова. – То је важно како за стране инвеститоре у Бугарској‚ тако и за домаће фирме. Следећи‚ ништа мање важан разлог је други део нуђених промена које се тичу задржавања ниских стопа непосредних пореза. То не значи да се оне не могу мењати‚ а вршиће се само двотрећинском већином гласова посланика. Другим речима‚ биће потребан шири консензус и дебата о томе који су плусеви и минуси евентуалног повећања пореских стопа и какве би ефекте имали на економију‚ пословање и људе.“

Менда Стојанова је мишљења да су разматране измене Пакта за стабилност у Бугарској благовремене и релевантне: „Због кризе‚ у последње време и друге земље ЕУ као што су Немачка и Шпанија‚ доносе уставне измене везане за ограничавање буџетског дефицита. Тако да Бугарска не ради нешто посве различито.“

Превеле: Албена Џерманова, Марина Бекријева