Софија – древна и модерна, уређена и хаотична, вечита и стално тежећа обнављању… Различита лица нашег главног града изазивају интересовање странаца који желе да сазнају када и како је основан град и како се он мењао током векова. Својеврстан одговор на ова питања даје црква Свете Софије чији историјски развој формира сложени мозаик постојања наше престонице.
Зидови храма Свете Софије чувају наслеђе античког града Сердика. Данашња базилика саграђена је крајем 5. и почетком 6. века на рушевинама две старије гробљанске цркве. Она се брзо претворила у чувара источне некрополе Сердике. Приликом археолошких ископавања пронађени су гробнице, зидне слике, дивни мозаици који се сада рестаурирају и конзервирају како би били приступачни за туристе у јединственом градском подземном музеју чије отварање предстоји.
Од 809. године, када је хан Крум освојио град, који се тада звао Средец, и он је ушао у састав бугарске државе и нарочито после христијанизације која је почела 864. за време владавине кнеза Бориса I, храм је играо значајну улогу у животу мештана. О томе сведочи и чињеница да је средином 14. века град преименован у Софију. После најезде Османлија црква је претворена у џамију. Али су два велика земљотреса срушила минарет и апсиду. После Ослобођења Бугарске од Турака 1878. године претворили су цркву у складиште петролеја за расвету града. Касније су на крову софијски ватрогасци монтирали осматрачницу. Али је 1930. г. храм обновљен и освештен и тако се препородио за нови духовни живот. 50-их година пак је проглашен спомеником културе.
Од свог оснивања црква се зове Софија јер је била посвећена Божјој Премудрости, а то је у ствари једно од имена Исуса Христа. Али су и поред тога за назив храма везане бројне занимљиве легенде. Например, италијански путешественик Ђовани Беналија који је посетио Софију 1682. прича да је ову цркву саградила кћи Константина Великог – Софија те она стога носи њено име. Аустро-угарски археолог и географ Феликс Каниц пак у својим путописима помиње локално предање према којем град је посвећен некој византијској принцези која се звала Софија.
Црква Свете Софије није само једна од најзначајнијих ранохришћанских базилика у Југоисточној Европи. Она је и важан део у животу сваког становника главног града, омиљено место за свадбе и крштења. Много људи се овде окупља и на недељну литургију. Међу њима је и 27-годишња Аделина Симеонова. За њу црква Свете Софије није једноставно богослужбени храм:
"Волим да долазим овде јер сам у Светој Софији осетила снагу вере и почела нови живот – каже она. - Овде сам осетила радост, коју пре нисам познавала, схватила сам каква је снага емоција и смисао живота. Тако су службе и причешће постали недељиви део моје свакодневице. Овде осећам дух времена, а општење са припадницима ове парохије ми помаже да пребродим све проблеме, јер су они постали моја породица. Тај је храм мој дом, мој азил, место где се састајем с Богом."
Чувар историје града, православни храм високе културне и верске вредности, црква Свете Софије је срце наше лепе и древне престонице.
Превод: Александра Ливен
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано учешће Бугарске у Првом светском рату (1914–1918). Историчари овај документ описују као „још једну..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..
Променљиво облачно
Претежно облачно
Облачно