Софија – древна и модерна, уређена и хаотична, вечита и стално тежећа обнављању… Различита лица нашег главног града изазивају интересовање странаца који желе да сазнају када и како је основан град и како се он мењао током векова. Својеврстан одговор на ова питања даје црква Свете Софије чији историјски развој формира сложени мозаик постојања наше престонице.
© Фотографија: Марија Пејева
© Фотографија: Марија Пејева
Зидови храма Свете Софије чувају наслеђе античког града Сердика. Данашња базилика саграђена је крајем 5. и почетком 6. века на рушевинама две старије гробљанске цркве. Она се брзо претворила у чувара источне некрополе Сердике. Приликом археолошких ископавања пронађени су гробнице, зидне слике, дивни мозаици који се сада рестаурирају и конзервирају како би били приступачни за туристе у јединственом градском подземном музеју чије отварање предстоји.
Од 809. године, када је хан Крум освојио град, који се тада звао Средец, и он је ушао у састав бугарске државе и нарочито после христијанизације која је почела 864. за време владавине кнеза Бориса I, храм је играо значајну улогу у животу мештана. О томе сведочи и чињеница да је средином 14. века град преименован у Софију. После најезде Османлија црква је претворена у џамију. Али су два велика земљотреса срушила минарет и апсиду. После Ослобођења Бугарске од Турака 1878. године претворили су цркву у складиште петролеја за расвету града. Касније су на крову софијски ватрогасци монтирали осматрачницу. Али је 1930. г. храм обновљен и освештен и тако се препородио за нови духовни живот. 50-их година пак је проглашен спомеником културе.
Од свог оснивања црква се зове Софија јер је била посвећена Божјој Премудрости, а то је у ствари једно од имена Исуса Христа. Али су и поред тога за назив храма везане бројне занимљиве легенде. Например, италијански путешественик Ђовани Беналија који је посетио Софију 1682. прича да је ову цркву саградила кћи Константина Великог – Софија те она стога носи њено име. Аустро-угарски археолог и географ Феликс Каниц пак у својим путописима помиње локално предање према којем град је посвећен некој византијској принцези која се звала Софија.
© Фотографија: Марија Пејева
Црква Свете Софије није само једна од најзначајнијих ранохришћанских базилика у Југоисточној Европи. Она је и важан део у животу сваког становника главног града, омиљено место за свадбе и крштења. Много људи се овде окупља и на недељну литургију. Међу њима је и 27-годишња Аделина Симеонова. За њу црква Свете Софије није једноставно богослужбени храм:
"Волим да долазим овде јер сам у Светој Софији осетила снагу вере и почела нови живот – каже она. - Овде сам осетила радост, коју пре нисам познавала, схватила сам каква је снага емоција и смисао живота. Тако су службе и причешће постали недељиви део моје свакодневице. Овде осећам дух времена, а општење са припадницима ове парохије ми помаже да пребродим све проблеме, јер су они постали моја породица. Тај је храм мој дом, мој азил, место где се састајем с Богом."
Чувар историје града, православни храм високе културне и верске вредности, црква Свете Софије је срце наше лепе и древне престонице.
Превод: Александра Ливен
Бугарска православна црква 30. новембра слави светог апостола Андреја. Он је брат светог апостола Петра, а назван је Првозванизато што је пре свих апостола постао следбеник и ученик Исуса Христа. Од малена је презирао сујету овога света и жудео за..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано учешће Бугарске у Првом светском рату (1914–1918). Историчари овај документ описују као „још једну..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..
Бугарска православна црква 30. новембра слави светог апостола Андреја. Он је брат светог апостола Петра, а назван је Првозванизато што је пре свих..